Истраживање пећина на Земљи открива тајне Марса

Научници су пронашли организме на многим „непријатељским местима" ‒ нека од њих се налазе у најтоплијим, најхладнијим, најтамнијим, најдубљим и најудаљенијим пределима Земље. Такви простори су и пећине које пружају информације о „унутрашњем раду" наше планете.
Пећине истражује и научница Пенелопа Бостон, спелеолог. Њена специјалност су облици живота који постоје у окружењима са екстремним условима. Спроводи истраживања под земљом, а почела је тако што је гледала у супротном смеру - у свемир.

Одувек ју је занимало да ли живот постоји на другим планетама, а посебно је желела да оде на Марс. Била је председница Асоцијације истраживача Марса, групе научника и других који страствено истражују границе Црвене планете. То укључује и размишљање о томе где на планети тражити микроскопске облике живота. Научници као што је Пенелопа Бостон проучавају екстремофиле ‒ организме који живе на „непријатељским" местима у земљи ‒ како би добили идеју о томе на шта би Марсовци могли да подсећају, ако постоје.

Живот у екстремним условима је могућ

Бостонова је провела деценије у потрази за микроскопским организмима на подручјима са екстремним животним условима. Због тога је одлучила да се спусти 300 метара испод земље, у спектакуларну пећину у Мексику, где се налазе највећи кристали на Земљи. Изгледају као прозирно бело дрвеће које је пало у ванземаљску шуму. Та пећина кристала могла би да буде једна од најлепших тачака на Земљи. Међутим, није најприкладнија. Температуре у њој расту до 58°C, влажност износи око 90%. Људи који уђу у пећину ризикују да добију топлотни удар.  Морају да носе заштитна одела само да би избегли гушење. Пенелопа Бостон се питала да ли ишта може да живи унутар тих кристала. Сви кристали имају недостатке у виду малих џепова који могу да садрже течност. Такви кристални дефекти постају „мале капсуле времена", каже Бостонова. У тој течности је пронашла фосиле и микробе. У лабораторији Института за рударство и технологију у Новом Мексику водила је програм студија о пећинама и показала да су микроби живи. „Колоније тих микроорганизма су вероватно старе између 10.000 и 50.000 година и иако нису ванземаљци, дефинитивно су чудни", изјавила је научница. Необични су јер остају живи без сунчеве светлости, хране се помоћу минерала или течности у кристалима, а не смета им врућина или влажност пећине.

Астробиолошка истраживања живота на Марсу

Тим научника и даље проучава узорке из пећине. Нису још објавили резултате јер желе да буду сигурни да су тачни. Ипак, Пенелопа Бостон је прошле године била усмерена на Астробиолошки институт НАСА у Калифорнији. Астробиологија је наука која истражује како живот почиње и успева у универзуму. Астробиолози помажу мисијама да траже живот на другим планетама, као што је Марс. Истраживање Пенелопе Бостон ће сада помоћи у вођењу тих мисија. Она не очекује да ће пронаћи исте организме на другим планетама. Њено истраживање, међутим, показује да живот „пронађе начин" на неочекиваним местима. Ако може да успева у пећини кристала, онда можда може и на Марсу или другим планетама.

Приредила: Марија Тошић