Дан Дунава

Тацит каже да Дунав извире на лаганим, благим падинама планине Абнобе, пролази кроз многе народе, и најзад се, у шест рукавца, пробија у Црно море, а седми рукавац се губи у мочварама.

Абноба је данашњи Шварцвалд. На питање где је извор Дунава, стари географи су давали различите одговоре. Уосталом, ни данас није сасвим јасно где је тачно извор Дунава, јер вода из „извора Дунава" у Донауешингену не тече даље самостално, већ се улива (подземним каналом) у реку Бригах.

Могли бисмо то да представимо и овако: Дунав почиње од Донауешингена где се спајају две мање реке Брег и Бригах па одатле Дунав носи назив Донау. Међутим на мермерној плочи у Фирстенбершком парку код Донауешингена, која је много старија од монографског записа места, на самом врелу реке Бригах, пише: ЦАПУТ ДАНУБИИ, тј. Глава Дунава.

По Херодоту, горњи део ове реке, од Тимока до извора звао се Даноувиос, док је доњи део Истрос. Прва ономастика је кованица од речи истиа или естиа што значи на огњишту гостољубиво примити или хранити некога. Данубиус значи Зевсова, река живота, „божанска река", односно „краљица свих река".

Истоветан је и значај имена Истрос, река хранитељица. Из овога се може закључити да је Дунав персонификација бога Диоса или Зевса у горњем току, посебно Средњег Подунавља, док је Истрос персонификација богиње Хестије, најстарије Хронове и Рејине кћери.

Хестија је једно од дванаест олимпских божанстава и персонификација ватре на огњишту, што асоцира на огњишта Лепенског Вира. Зевс јој је доделио почасно место у средишту сваке куће, као и у свим храмовима, где су јој приношене жртве. Зевса-Диоса (Дунав) хране и снабдевају нектаром и амброзијом многобројне речне лепотице-нимфе тј. притоке са леве и десне стране, а то су притоке Средњег Подунавља.

Светски фонд за заштиту природе је Дан Дунава обележио у Прахову са посебним освртом на јесетру којој је Дунав једно од последњих станишта у свету.

У Фонду кажу да јестре спадају у најугроженије врсте риба на свету, са свега неколико преосталих природних станишта која им пружају одговарајуће услове за опстанак.

У Европској унији, једини регион где се и даље налази одржива природна популација јесетри налази се низводно од хидроелектране “Ђердап2” и у северо-западном делу Црног мора.

Разлози за смањење популација јесетри су сложени, али су најважнији - изградња брана и пресецање миграторног пута, илегални риболов, трговина месом и кавијаром као и недостатак информација и свести о угрожености ове групе риба.

"Дунав је једно од последњих уточишта ових риба у читавом свету и јесетре су приоритет рада Светског фонда за заштиту природе", изјавила је Весна Максимовић, координаторка WWF пројекта.

Седам организација из шест земаља удружило се у пројекту ЖИВОТ ДУНАВСКЕ ЈЕСЕТРЕ како би боље заштитиле ову групу риба.

У оквиру пројекта ће бити успостављена сарадња са рибарима и локалним заједницама, институцијама одговорним за спровођење закона, те учесницима у ланцу трговине кавијаром и месом јесетри.

Светски фонд за заштиту природе у оквиру прославе Дана Дунава, представиће ученицима и свим заинтересованима у основној школи "Павелић Вељко" и Прахову пројекат ЖИВОТ ДУНАВСКЕ ЈЕСЕТРЕ и приказати филмове СПАСАВАЊЕ ГОСПОДАРА ДУНАВА и ТАЈАНСТВЕНИ ЏИНОВИ ДУНАВА.

Најмлађи посетиоци имају прилику да заједно играју игрицу “СПАСИ ЈЕСЕТРУ и да на занимљив начин уче о овим изузетним рибама, значају река и могућностима да их сачувамо.

Прави начин да се најмлађима приближи дан највеће реке која протиче кроз нашу земљу и друге највеће реке на нашем континенту...