Бели мишеви и мишице

Британске лабораторије су се можда огрешиле о женски род игнорисањем разлика између експерименталих животиња мушког и женског пола у откривању нових лекова, сугеришући на тај начин да је једнакост полова у научним студијама била заблуда, каже једна студија која проучава употребу експерименталних животиња у научним истраживањима.

У истраживањима која користе мишеве оба пола, научници на Британском институту Wellcome Trust Sanger Institute открили су да разлике у полу утичу на резултате у више од половине експеримената које обављају.

Пошто се лабораторијска проучавања у раној фази баве хуманим обоњењима, научници кажу да разлике у полу могу да буду важан фактор у обликовању будућих проучавања.

„Пол особе има значаја утицај на ток и тежину многих обољења, и сходно томе, споредне ефекте код лечења, што није узимано у обзир", написала је Наташ Карп, један од аутора студије, у журналу Nature Communications.

Са историјски устаљеном склоности ка коришћењу мужјака у научним студијама, уобичајен приступ у биомедицинским истраживањима је био да се пол не узима у обзир као нешто што је важно, или да се анализира само један пол и препоставља да су резултати применљиви и на други.

„То је била научна заблуда за коју смо смтрали да је треба истраживити", каже Крап.

Регулатива у САД захтева да оба пола буду укључена у хумане клиничке експерименте и то је уведено пре 20 година. Ипак, године 2006, у таквим експериментима је САД учествовао 41% жена, док је 1970. њихово учествовање у експериментима било занемарљиво, само9%, кажу истраживачи.

Ипак, пол утиче на многа стања, укључујући и болести срца, аутоимуна обољења и астму.

Међународне истраживања у 2011. И 2012. открила су да у експериментима где су коришћени мишеви у 22% истраживања није наведен пол животиња. А тамо где је пол наведен, у 80% случајева су коришћени мужјаци, а само у 3% мишеви оба пола.

У овој последњој студији, тим Наташе Карп је утврдио разлику између мужјака и женки мишева тако што је анализирао око 230 физичких карактеристика на више од 50 000 мишева.

Тим је пронашао да је у контролној групи, пол имао утицај на 56,6% квантитативних карактеристика, као што је коштана маса, метаболизам и састав крви, а 9,9% на квалитативним карактеристикама.

Код мишева мутаната где је неки ген искључен у експерименталне сврхе, пол је модификовао ефекте мутације у 13,3% квалитативних и 17,7% код квантитативних особина.

„Проучавање само мужјака у експерименту даје вам само пола слике", каже Џудит Манк са лондонског Јуниверзити колеџа, која је радила у тиму Наташе Карп.

 

Приредио Бојан Главонић

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. септембар 2025.
15° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом