Медицинска геологија

Без обзира на то да ли користимо или не користимо благодети природних фактора, ми смо њима увек детерминисани. Поред органске, и неорганска природа има велики утицај на услове живота, а тиме и на здравље становништва.

Када говоримо о утицају животне средине на здравље, обично помислимо на загађења која долазе из индустријске и урбане средине, јер су управо она обележила наше време. Али и сами природни фактори различито утичу на здравље. Није свеједно да ли живимо у равници или на планини. Какав је хемијски састав земљишта и вода које кроз њега пролазе?

Колика је природна радиоактивност тла на коме се живи? Какав је биљни покривач и животињски свет у непосредном окружењу? Другим речима, постоје терени који погодују здравом животу, они који су мање погодни и они који садрже неке штетне компоненте. Најчешће се сусрећемо са комбинацијама позитивних и негативних утицаја из природе, у којој ништа није црно или бело.

Зна се да су фактори спољашње средине, заједно са способношћу организма да се на њих прилагођава, одиграли кључну улогу у еволутивном развоју. Фактори средине утицали су и на настанак појединих култура и цивилизација јер су се оне развиле на местима где су владали повољни климатски услови, као и у долинама река где је било довољно воде.

Човечанство је већ хиљадама година упознато са природним факторима који утичу на здравље. Метеоролошки фактори средине могу да доведу до сунчаног и топлотног удара, планинске болести и снежног слепила, могу да допринесу развоју патогених клица и сл. Геохемијски услови одговорни су за појаву ендемске гушавости и нефропатије, арсенозе, флуорозе и других болести, а биолошки ‒ попут супстанци и мириса биљног и животињског порекла ‒ могу да поспеше алергије и бронхијалну астму.

Поред унутрашњег стања организма, ти природни фактори, удружени са животним стиловима, навикама и загађењима антропогеног порекла, утичу на здравље, квалитет и дужину живота.

Утицај регије

Још је геолог Јован Жујовић износио следећа запажања: „Да вам наведем један интересантан пример зависности, и то са терена састављеног од најстаријих кристаластих шкриљаца од гнајса. Та стена распадањем својим даје мало неродне земље, у којој је необично мало фосфата и креча, врло потребних за развој организма. Ту је не само ратарство мало развијено већ су кржљаве и животиње. Приметило се да су пужеви ретки и да им је љуштура врло танка, да кокошке носе јаја са врло танком љуском, да је костур у стоке врло слаб и најзад, да су чак и регрути врло мали."

Са напретком науке и технологије, а пре свега савремене фармакологије, веза са природом је потиснута у други план. Западна медицина у другој половини 20. века није придавала велики значај природним факторима у лечењу и улози коју они могу да одиграју у рехабилитацији и превенцији. Данас се тај тренд променио, тако да је само у САД дошло до експанзије медицинских установа које се баве балнеоклиматологијом и све више се отварају спа центри.

„Балнеоклиматологија је усмерена на проналажење и коришћење природних фактора који доприносе очувању здравља, квалитету и дужини живота. Највише се користе лековите воде, блато, гас и климатски фактор. Прецизније, балнеоклиматологија је медицинска дисциплина која се бави изучавањем деловања природних физичких и хемијских чинилаца спољне средине на људски организам, као и њиховом применом у медицинске сврхе", каже проф. др Томислав Јовановић, наш познати физиолог и балнеолог.

Без обзира на то да ли користимо или не користимо благодети природних фактора, ми смо њима увек детерминисани. Поред органске, и неорганска природа има велики утицај на услове живота, а тиме и на здравље становништва. Наш живот је везан за земљу, без обзира на то да ли живимо у сеоској или градској средини. Састав стена, минерала и земљишта, подземне и површинске воде утичу на целокупан живи свет.

Те везе у природи био је свестан још Аристотел који је тврдио да су воде таквог квалитета каквог су стене кроз које оне теку. Стене могу бити са умањеним или повећаним садржајем елемената значајних за здравље. Исто важи и за земљиште и воду јер петролошки, минералошки и хемијски састав тла омогућује стварање хранљивих материја које преко биљака кроз ланац исхране доспевају до животиња и људи.

Корелацију између неорганске природе, геолошког састава терена и утицаја на здравље људи изучава млада научна дисциплина ‒ медицинска геологија.

Минерали из природе

Један од најзначајнијих природних ресурса, који је уједно и кључни фактор људског здравља и очувања екосистема, јесте вода. Потрошња воде је у последњих сто година порасла десет пута, што је двоструко више од раста људске популације. Све је теже обезбедити квалитетну воду за пиће.

Подземне воде су најзначајнији ресурс за снабдевање становништва, пољопривреде и индустрије квалитетном водом. Површинске воде, укључујући и акумулације за снабдевање пијаћом водом, рањивије су и подложније загађењима. Посебан значај за снабдевање пијаћом водом имају маломинерализоване или олигоминералне или изворске подземне воде.

Минералне воде представљају посебну групу подземних вода које се разликују од изворске воде према садржају минерала и олигоелемената. Другим речима ‒ подела на изворске и минералне воде зависи од укупне минерализације воде.

„Наше минералне воде могу у значајној мери да допринесу очувању здравља", каже проф. др Томислав Јовановић. Магнезијум је, на пример, минерал неопходан за око 350 функција у свакој ћелији нашег организма. Има га све мање у храни и води. Његов недостатак може да се надокнади

употребом таблета или минералних вода које га садрже. Да ли га треба уносити природним путем или посредством суплемента? У чему је разлика? „Неко може да се запита због чега да пије минералну воду, кад може да попије таблету. Разлика је огромна. Ако унесемо таблету, имамо класичан фармаколошки ефекат: одједном имамо велику количину магнезијума у организму који се брани од тог скока брзом елиминацијом. Тиме организам стресирамо: прво недостатком, затим вишком и поново недостатком. Уколико магнезијум уносимо тако што попијемо један или два литра воде која садржи тај минерал, ми то чинимо постепено, таман колико је потребно и уједно поспешујемо функцију уринарног тракта", објашњава проф. Јовановић.

На територији Србије разликује се неколико геотектонских целина, односно хидрогеолошких области.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 19. јул 2025.
19° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом