Чупави накит у Церјанској пећини

Нови циклус истраживања пећине почео је иницијативом Дирекције за изградњу града Ниша, а у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије, 2011. године.

У петогодишњем циклусу пројеката вршена су истраживања слепих мишева, водоземаца, гмизаваца, ракова, хидрогеолошке и спелеоморфолошке анализе.

„По дужини истражених канала, Церјанска пећина је тренутно на другом месту у Србији, са више од седам километара подземних канала. То је недавно откриће. У новембру прошле године екипа стручњака је успела да споји Крављанску јаму и пећину Провалију и сада је то пећински систем који се једним именом зове - Церјанска пећина", објашњава за РТС др Драган Нешић из Завода за заштиту природе Србије.

Недавно је одржана и промоција монографије „Споменик природе Церјанска пећина: околина, природа, заштита". На представљању скривене лепоте једне од најдужих пећина у Србији радило је 14 аутора.

Монографија о Церјанској пећини је јединствена јер представља систем пећине мултидисциплинарно ‒ њене спелеошке вредности, биолошке карактеристике, али и културолошке вредности кроз приказ археолошких истраживања и историје тог краја Србије.

„Ретко која пећина се, у том обиму, може непосредно осматрати. Обично је то доступно само рониоцима, а потопљени канали у Церјанској пећини могу да се обиђу и када се дође са друге стране сифона ‒ могу се директно посматрати", рекао је др Нешић.

У пећини су присутни инсекти тврдокрилци а занимљиво је и присуство даждевњака, будући да у пећину утиче река која уноси њихове ларве. Такође, евидентирано је 12 врста слепих мишева.

Посебну вредност пећине чине ретки пећински украси.

Др Драган Нешић објашњава шта су и како настају хелектити: „Хелектити су специфични јер је реч о ексцентрицима ‒ то је пећински накит који се опире гравитацији и расте у свим правцима услед циркулације ваздуха у пећини; најчешћи разлог је специфична и спора кристализација. Ту се не формира кап, већ се кристализациони процеси одвијају споро и зато накит расте у свим правцима. Важни су и микроклиматски услови, па тако хелектита има само на неколико локација у Церјанској пећини (иако је релативно велика пећина)".

Хелектити се у Србији могу наћи још у Боговинској пећини, Рајковој пећини и у Куртовој јами.

Церјанска пећина је доступна јавности, али у неуређеним условима. За туристе у мањим групама, могуће су најављене посете.