Интернационална психоаналитичка конференција „О мишљењу и границамаˮ

Поводом организовања предстојеће Интернационалне психоаналитичке конференције, разговарали смо са Јасминком Шуљагић, председавајућом Програмског одбора Конференције и председницом Психоаналитичког друштва Србије.

Она нам је представила теме скупа и идеје којима су се водили приликом његовог оснивања.

Којом темом ће се бавити Интернационална психоаналитичка конференција у Београду?

‒ Тема ове конференције, коју први пут заједно организује дванаест психоаналитичких друштава из девет земаља Европе јесте „О мишљењу и границамаˮ. Психоаналитичко друштво Србије је иницијатор и домаћин ове године, а конференција ће постати редован психоаналитички европски догађај и организоваће се сваке друге године у другој земљи.

Земље организатори имају заједничку историју, са границама које су се мењале током те историје, често на трауматичан начин. Ово је прилика да, кроз заједничко поље наше професије, заједно размишљамо о линијама разграничења и линијама укрштања. Такође, тема се односи на индивидуалне и трансгенерацијске аспекте миграција, питања језика, губитака и сећања.

Поглед „изнутра и изван психоанализе" омогућиће нам да се бавимо и индивидуалним аспектима те теме, како у индивидуалном развоју и у унутрашњем простору тако и у терапијском односу.

Ко су учесници и о чему ће они говорити на Конференцији?

‒ Конференцију отвара Јорге Канестри, члан Италијанског психоаналитичког друштва и председник Европске психоаналитичке федерације, темом „Размишљање о границама између психоанализе и других дисциплина и између психоанализе и реалностиˮ. Његов дискутант је Ђанина Мику, ранија председница Румунског психоаналитичког друштва.

Друго пленарно излагање бави се унутрашњом реалности, границом између добрих и лоших светова у терапијском односу, и питањем шта је лековито у психоаналитичком третману. Наш гост је Александар Усков из Московског психоаналитичког друштва а дискутант Ђована Амбросио из Италијанског друштва.

Трећег дана нас очекује изузетно занимљиво и актуелно излагање нашег вишегодишњег пријатеља Џонатана Склара из Лондона, који ће говорити о сећању и траумама у друштвима, о Европи у мрачним временима. Његов дискутант је колега и пријатељ из Хрватске Олег Филиповић.

Поподневни део програма бавиће се границама у индивидуалном развоју, у раном детињству и адолесценцији, различитим облицима тешкоћа и поремећаја у том развоју, као и актуелном темом миграција.

Учесници ће имати прилику да погледају филм „Енклаваˮ домаћег редитеља Горана Радовановића, који ће бити наш гост, са пратећим уводом и дискусијом о филму. У раду ће моћи да учествују велике групе која ће се на другачији, више искуствени начин, бавити темом конференције.

Шта организатори желе да постигну конференцијом, уопште, успостављањем оваквог форума за стручњаке из региона?

‒ Успоставља се блиска сарадња међу стручњацима региона ‒ тиме је и овај догађај, који обележава почетак те сарадње, од огромне важности, како за нас из исте професије тако и за заједницу којој припадамо. Могућности дијалога се отварају на један нови и много ближи начин него раније, проналазе се тачке сусрета и заједничког промишљања, што је и тема саме конференције.

Који су горући проблеми савременог доба по вашем мишљењу? Како би психоанализа могла да помогне у њиховом решавању?

‒ Реч године која је иза нас, на основу дискусија и истраживања тима Оксфордског речника, јесте post-truth ‒ „постистина". Појам се односи на ситуације у којима чињенице имају мањи утицај на формирање јавног мњења од апеловања на емоције и лична веровања. Нешто шире, то укључује злоупотребу осећања у циљу ефикасније манипулације, при чему истина постаје небитна и лако променљива.

Тиме се стварају унутрашњи и спољашњи услови који промовишу културу страха, као и напад на специфично људске вредности: поштовање живота, људских права и слободе мишљења, укључујући могућност критичког мишљења и права на властити идентитет.

Психоанализа, са својим нагласком на слободним асоцијацијама и слободи мишљења, може пружити значајан допринос у разумевању тих механизама и ефеката које они имају на индивудуу и групу, а тиме и у њиховом превазилажењу.

Које активности Психоаналитичко друштво Србије планира у наредном периоду?

‒ То је, најпре, традиционална Летња школа психоанализе која ће се ове године одржати у септембру, на Дивчибарама, са темом „Сексуалност и агресивност савременог добаˮ; затим, већ традиционални циклус предавања наших аналитичара у Библиотеци града.

Планирана је сарадња са Кинотеком ‒ филмске пројекције са уводом и дискусијом. Такође, ту је и догађај са заиста лепим и значајним поводом ‒ обележавање годишњице настанка нашег првог психоаналитичког друштва, припрема конференције и изложбе са темом „Психоаналитичко друштво Србије 1938‒2018ˮ. Радују нас сва предстојећа дешавања и сусрети са београдском публиком и стручњацима који све више учествују у њима.