Непријатељи раног пролећа

„Последњих година повећан је и број алергена ‒ загађена животна средина чини своје, као и све мања способност људског имуносистема да адекватно одговори у борби са алергенима", упозорава др сц. мед. Саша Милићевић, специјалиста педијатрије, говорећи за Интернет портал РТС-а. Он напомиње да је боравак у градским загађеним срединама често много опаснији за сензитивне на алергене него боравак у природи усред сезоне цветања и велике концентрације полена. 

Педијатар упозорава 

Требало би да нас забрине податак да је из године у годину све више оболеле деце узраста до седам година ‒ више него што је то икада раније био случај, речи су др Саше Милићевића, који се годинама бави проучавањем алергија и имуносистема. Раније се појава сензибилизације на одређене алергене често приписивала генетици а и данас лекари углавном испитују у том смеру. Међутим, и стручњацима је јасно да много тога, када је реч о бурном реаговању људског имуносистема, и даље представља енигму, чак и за науку. Доктор Милићевић саветује родитељима да не приступају олако том проблему и да не игноришу честе кијавице, секрет из носа, пецкање очију или уртикарије код деце, јер је много оних који верују да је реч о пролазној прехлади. Уколико ти симптоми потрају, а дете не добије адекватну терапију, здравствено стање може знатно да се погорша.

Како спречити а не лечити ‒ питање је које би сваки човек прво поставио лекару, али када је реч о алергијама, одговор није утешан. „Са алергијама се живи; ако сте на нешто већ били осетљиви, ретко када дође до потпуног изостанка бурне реакције и велике количине хистамина", наглашава наш саговорник. Ипак, постоји нада да ако благовремено почнете са сензибилизацијом организма на, на пример, полен ‒ организам ће до почетка сезоне пуног цветања бити припремљен и спреман да адекватно одговори већ стеченим антителима. Др Милићевић каже да је веома битно урадити алерго-пробе и утврдити узрок алергије како би се специфичним лековима деловало баш на ту врсту алергена. Уз добру и благовремену терапију бићемо спремни да лакше и без много „драме" у нама и око нас, преживимо борбу са „невидљивим" непријатељима. Ако је реч о алергенима из ваздуха, терапију антихистаминицима треба започети најмање месец дана пре појаве алергије.

Кортикостероиди ‒ незаобилазна терапија

Колико год да смо слушали и читали приче о штетном дејству кортикостероида, њихова примена код алергијских стања једноставно је неизбежна. Реч је о великој групи различитих хемијских супстанци ‒ одређени хормони се стварају у људском организму а исти такви (или слични) стварају се синтетички, објашњава др Милићевић. Он истиче да су кортикостероиди моћни лекови који делују веома брзо након апликације и утичу на имунолошке реакције преко врло комплексних механизама. Поред имуносупресивног и антиинфламаторног деловања, ти препарати су укључени у регулацију многих других процеса у организму ‒ функција кардиоваскуларног система, реакција на стрес, метаболизма воде, шећера и масти, регулације крвног притиска и др. Због свега тога, поред изванредних ефеката које постижу у терапији, ти лекови имају и читав низ нежељених последица, посебно када се дуготрајно користе.

Шта треба учинити

Др Милићевић тврди да се адекватном терапијом проблеми са алергијама заиста могу свести на минимум, али је неопходно да лекари одлуче шта треба користити, када и колико ‒ сваки организам је прича за себе и не треба генерализовати и прихватати савете лаика. На нашем тржишту има квалитетних лекова и Србија у том смислу, када је реч о терапији алергија, нимало не заостаје за светом. Антихистаминици, кортикостероиди и сличне фармаколошки активне супстанце треба да се користе искључиво под надзором лекара. У супротном, њихово дејство може бити веома штетно а користан ефекат може да изостане. Ако се не лечи, алергија веома лако прерасте из акутног у хронично стање, нпр. нелечени атопијски дерматитис може да прерасте у један облик астме, а неке алергије понекад могу да доведу до системских обољења, чак и до смртног исхода.
„Све више је алергичних, сваке године се јавља тзв. алергијски бум, али добра вест је да се и наш организам мења и постепено навикава на нова стања, па се лакше адаптира. Такође, развијена је свест о одговорности према себи, док нова научна сазнања помажу да се са алергијама лакше живи. Тачно је да не можемо да их победимо, али можемо да их контролишемо" ‒ закључује др Милићевић.