Седрик Вилани: „Математика је елемент моћи!”

 „Погледајте слику на пројектору. То је слика коју користим да опишем судбину математичара, приказ песме Лорине Макенит. Ту је опевана легенда у којој проклета Дама од Шалота, заточена у кули, не сме директно да гледа свет, већ само кроз одраз од огледала. Међутим, једног дана, туда се шетао Ланселот који ју је привукао да погледа кроз прозор. Истог тренутка ју је убио гром, а њено тело пловило је реком поред Ланселота, остављајући га са питањима ко је та жена. Волим да мислим да је ова прича математичка алегорија. Постоји нека врста клетве која погађа математичаре, која нам брани да се директно играмо са светом. Зато то радимо кроз апстрактну рефлексију формалне математике. Не можемо експериментисати као физичари и биолози, али можемо се играти концептима" ‒ тако је своје предавање започео добитник Филдсове медаље.

„Троуглови, гасови, награде и људи" назив је Виланијевог предавања са којим је ових дана, у склопу турнеје по Балкану, гостовао у Тирани, Приштини, Љубљани, Загребу, Сарајеву, Новом Саду, Београду, Нишу и Скопљу. Овако необичан назив за једно математичко предавање збунио је, али и привукао разноврсну публику.

Математика као традиција

„Постоји дуга историја између математике и Француске. Још од 17. века веома значајни математичари били су Французи, што се огледа у француском слуху за апстракцију и универзалности. Ове вредности, касније пренете на институције, омогућиле су континуитет таквог система. Кључ Србије је што негује дугу традицију математике и науке. У свету, многим младим талентима колеџ и вежбе су велики изазови. Битно је да изазов постоји јер је он младим математичарима битан за стицање богатог знања. Битан у смислу стицања професионалног знања ‒да би могли да наставе са својим истраживањима на интернационалним такмичењима. Имао сам прилику да упознам неколико ваших математичара, међу којима је и неколико средњошколаца који су засигурно талентовани. Приметно је да су веома мотивисани. У овом делу Европе систем којим их обучавате је веома добар, међутим, мало се улаже у истраживачке институције. У Западној Европи постоје веће потешкоће у систему за образовање средњошколаца, али ми имамо веома јако истраживачко поље које помаже науци да се одржи", закључио је Вилани. На својим предавањима често математику повезује са богатством. Инсистира на томе да би требало да сви буду свесни да су највећи успеси нашег доба засновани на математичким формулама и алгоритмима. Финансије, ај-ти свет, Гугл, Мајкрософт, итд. Ипак, он тврди да математика није једини животни циљ, већ да је кључ за успешно постизање циља.

Најпотребнији непотребан предмет

Сви смо се бар једном запитали ‒ зашто морам да учим математику, када ми ништа осим основних рачунских операција неће касније требати. У земљи у којој тај предмет ретко ко воли, а ипак, омладина остварује најбоље резултате и доноси Србији златне медаље са математичких такмичења, угостивши Виланија, добили смо одговор: „Математика је битнија у прогресивним иновацијама, јер има кључну улогу у алгоритамским решењима која се све више користе. Људи врше све захтевније операције. Систем постаје компликованији, зато је знање математике кључно за будућност. Математика доживљава културно отварање, што је фантастично. Без математике можете живети на исти начин као и без литературе, али литература вам даје занимљиве теме за размишљање."

На предавању у ЦПН-у причао је о томе како је са својим колегама успео да разради концепте старе много деценија ‒ Риманову геометрију, Болцманову ентропију, Канторовичеву теорему и уклопи их у нешто сасвим ново. Славни математичар, који важи за рок звезду математичког света, или ексцентрика каквим га многи описују, својим неконвенцијалним приступом непрестано инспирише, па тако мало кога може зачудити његова изјава да је математика „секси". „Математика је фасцинантна јер даје нове прилике за прелепа осећања, пружа нови поглед на ствари које нас окружују, омогућава њихово ново разумевање. Она је разбуђивање за људски свет, генерално, како за човечанство тако и за појединце", објашњава Вилани.

Паукова мрежа ентропије

Седрик је и директор Института „Анри Поенкаре" при Универзитету Пјер и Марија Кири у Паризу. Он је посетио Београд крајем априла 2013. године, када је у оквиру манифестације „Мај, месец математике" представио своју књигу „Жива теорема". Филдсова медаља, коју је добио 2010. године, додељује се сваке четврте године математичарима млађим од 40 година на Међународном конгресу Међународне математичке уније. То је једна од најпрестижнијих награда у научном и математичком свету. Осим тога, добитник је и Фермаове награде, као и бројних других признања. Занимљива чињеница је да на себи увек носи различити брош паука, што је одбио да нам објасни. „Паук носи симболику за мене, али не могу да вам откријем тајну зашто. Рећи ћу вам само да је овај који сам данас одабрао да носим, поклон једног српског математичара. Зато сам га одабрао за ову прилику", објашњава Вилани.