Хемија пољупца

Страствени француски пољубац делује на наш мозак попут дроге, стимулишући природне хемикалије у телима, а може изазвати чари истинске екстазе коју покреће коктел хормона и неуротрансмитера. Током љубљења наше тело постаје изузетно активно шаљући милијарде информација од мозга до језика, мишића лица, усана и коже. Ти импулси производе низ неуротрансмитера који директно утичу на то како се осећамо.

Када се пољубац деси, тело и мозак доживе низ јединствених хемијских реакција. Страствени пољубац прво шири крвне жиле па мозак прима више кисеоника него иначе. Образи се зацрвене, а пулс убрзава. Дисање постаје неправилно и дубоко. Зенице се шире, а пет од дванаест можданих живаца одмах се активира ‒ захваљујући њима, појачава се чуло вида, као и чуло мириса, слуха, укуса и додира.

Пољубац је леп трик који је природа осмислила да заустави говор када речи постану сувишне. Ингрид Бергман

Дуги пољубац нам такође омогућава да 'окусимо' туђи укус који нам може открити трагове о њеном или његовом здрављу и плодности. Језици ‒ прекривени малим избочинама, идеално су дизајнирани за (подсвесно) прикупљање таквих информација.

Поред тога, наше усне су повезане са великим делом мозга.

Пољубац можемо схватити као прву линију одбране тела против везе или брака са погрешном особом. Гордон Галуп 

Шта се дешава у мозгу током пољупца?

„Кад се љубимо велики део мозга постаје активан", тврди Хелен Фишер, професорка антропологије на Универзитету Рутгерс. Она објашњава да ти хемијски коктели утичу на ниво привлачности и избор партнера ‒ привлаче нас људи који имају одређене биолошке профиле.

Када се љубимо, свих пет главних чула истовремено преноси поруке. Милијарде живчаних веза активно шаљу сигнале по читавом телу, а они сви коначно заврше у постцентралном гирусу, подручју мозга које обрађује осећај додира, температуре, болова...

Наш мозак реагује на те сигнале производњом хемикалија које нам помажу да донесемо одлуку о следећем потезу. Добар пољубац може бити као дрога, и може изазвати убрзано струјање хормона и неуротрансмитера, стимулишући центре за уживање.

Пољубац ослобађа велике количине допамина, а управо је та хемијска супстанца одговорна за жељу, а и научно је повезана са заљубљивањем. Допамин делује на наш мозак као дрога ‒ због чега и постајемо зависни од особе у коју смо заљубљени. Мозак доживљава допамин као награду, а пошто га љубљење стално „награђује", жеља за том радњом се константно појачава.

Када сте заљубљени и када осећате еуфорију, имате несаницу и губитак апетита ‒ ваш мозак је једноставно „омамљен допамином".

Познато је да окситоцин смањује кортизол, хормон који је одговоран за осећај стреса. 

Звук пољупца није тако гласан као онај који производи топ, али његов одјек се осећа много дуже. Оливер Вендел

Љубљење такође ослобађа и велике количине окситоцина, тзв. хормона љубави. Окситоцин је одговоран за одржавање посебне везе између две особе. Због њега љубљење може одржавати љубав снажном чак и након неколико година везе. Другим речима, љубљење утиче на хормоне и неуротрансмитере који су изван наше свесне контроле, а ти сигнали играју велику улогу у осећањима према партнеру.

Зато је корисно послушати савет психолога Гордона Галупа: „Када пронађете праву особу, постоји само један начин да одржите везу активном ‒ наставите да се љубите."  

Приредила Александра Стојановић