Мозак никад не спава

Група научника из Медицинског центра Универзитета Северна Каролина, одлучила се за пробну употребу електростимулације мозга током сна са циљем подизања нивоа активности одређених можданих области.

Научници су пошли од претпоставке да тај поступак може довести до побољшања меморије код здравих људи али ова неинвазивна метода може исто тако помоћи и особама оболелим од аутизма, Алцхајмерове болести, психозе и депресије.

Мождане осцилације и памћење

Већ дуго се зна да мозак не мирује током сна јер су на електроенцефалографу регистровани мождани таласи у виду осцилација. Научници су сматрали да је ова мождана активност можда повезана с памћењем и организовањем стеченог знања.

Др Флавио Фролих, професор психијатрије, каже да је постојала и друга претпоставка о могућности да су регистроване осцилације само небитан, споредни продукт неких можданих процеса.

Најновијом студијом је доказано да је у питању значајна веза ове активности мозга са утврђивањем меморисаних података неопходних за свакодневни живот. Сада када се то зна, могуће је слабом струјом селективно циљати одређене делове мозга ради појачања природне мождане активности.

Ток студије и резултат

У студији је учествовало 16 мушких испитаника који су провели прву, такозвану плацебо ноћ без стимулације, и две наредне ноћи сна уз примену електростимулације. Сваке вечери пре одласка на спавање, они су изводили стандардне тестове памћења.

Др Фролих и чланови тима констатовали су да, након циљане стимулације, није било значајног побољшања резултата на тесту упаривања речи, али су добијени значајно бољи резултати на тестовима моторике.

Овом студијом је доказана директна узрочно-последична веза мождане електростимулације током сна и процеса учвршћивања моторичког знања или меморије покрета.