Заједно до успешнијег лечења (ретких) болести

Старење популације, пораст броја оболелих од хроничних болести, брзи развој технологија довели су до повећања трошкова здравствене заштите.

Без обзира да ли се ради о развијеним земљема или о земљама у развоју, трага се за решењима која ће смањити трошкове буџета и државе, а са друге стране унапредити резултате здравственог система. Једно од решења је партнерство између јавног и приватног сектора.

Таква партнерства успостављају се дуги низ година широм света, и веома су заступљена у секторима попут транспорта и енергетике.

У здравственом сектору, међутим, повезивање владиног са академским и корпоративним сектором, невладиним организацијама, удружењима пацијената, још увек је на почетку. Још увек се трага за моделима добре праксе и ради на регулативи која ће уредити ову област.

Јавно-приватна партнерства за бољу здравствену заштиту

"У овим партнерствима учествују компаније које не припадају биомедицини. Шта оне раде? Оне користе достигнућа информационих технологија да нађу најбољи начин да сваки пацијент добије најбољи третман у одговарајућем тренутку", рекао је за портал Образовно-научног програма Кетил Видерберг, директор Иновационог центра Осло канцер кластер (OCC), Норвешка.

Према речима Лућијана Грека, доцента Универзитета у Падови, новац није разлог због чега приватни сектор треба да буде укључен у систем здравствене заштите, заједно са владиним и академским сектором. "Желимо да укључимо приватни сектор у ова партнерства због тога што поседујe вештине које су нам потребне за истраживања, па и она за развој нових лекова. Због тога желимо да компаније буду укључене, не зато што ће донети још новца".

Неопходни законски и етички оквири

Иако су у протеклој деценији нове технологије веома побољшале могућности истраживања, њихови резултати најчешће не могу одмах бити примењени у пракси.

Добробити од оваквих сазнања нису равномерно распоређене, нарочито кад су у питању ретке болести. Партнерство индустрије, малих приватних компанија и академских институција финансираних од стране државе у генетичким истраживањима јесте могуће решење али и веома осетљив терен.

Др Медлин Муртаг, професорка Универзитета у Бристолу, Велика Британија, сматра да су највећи изазови за јавно-приватна партнерства постојање много заинтересованих страна. "Морамо бити свесни њихових различитих перспектива и различитих потреба, због чега и у партнерству имају различите интересе.

Морамо размишљати и о добробитима које морају припасти свима укљученима у партнерство... у случају ретких болести морамо размишљати како на најбољи начин да оболеле укључимо у доношење одлука о тме шта треба радити и како да их на етички исправан начин укључимо у партнерство између индустрије, академских институција и јавног сектора".

"Колико ће у будућности држава учествовати у истраживањима, да бисмо имали потребне иновације, то је дебата која се тренутно дешава у Норвешкој, али и у осталим земљама.. Можемо видети да земље попут Седињених Америчких Држава и Велике Британије улажу много новца у изградњу јавних база података којима ће компаније које раде на иновативним технологијама и третманима за пацијенте моћи да приступају" додао је г. Видерберг.

Циљ ових иницијатива јесте да се употребом база здравствених и генетичких података скрати време које је сада потребно да нови лекови стигну на тржиште, и учине да се може квалитетно живети, са ретким и свим осталим болестима за које још нема лека.