Вучји трн, моћно име природне медицине

Још у старој Грчкој вучји трн се користио за видање рана храбрих ратника и њихових коња. Једна античка легенда говори како се крилати Пегаз хранио листовима вучјег трна, те му је због тога длака била блиставо сјајна, а снага већа.

Праву лековитост те биљке открива једна саркастична прича из тибетанског зборника Farmakopeia (7‒9. век наше ере). Наиме, тешки преступници којима је казна била да се полију врелим уљем имали су шансу да преживе само ако је то уље било справљено од вучјег трна.

Почетком двадесетог века вучји трн доспева у Америку захваљујући руским емигрантима те су се за лековита дејства заинтересовали становници Новог света. Биљка је 60-их и 70-их година двадесетог века у Европи била проглашена леком за све болести те се масовно користила.

Но као што то увек бива, свака мода кратко траје, тако да је, због људског немара, већина биљака страдала због запуштености.

Вучји трн мултивитаминска бомба

По количини витамина К вучји трн је водећа воћна врста, док је количина каротина неколико пута већа него код фаворизујућих врста попут шаргарепе и тикве.
Ипак, оно што највише изненађује јесте количина витамина Ц, коју по плоду та биљка има више од целог лимуна.

Појачано дејство витамина Ц доприноси и знатном садржају витамина П, на чију концентрацију највише утичу филтрирани и нефилтрирани ултраљубичасти зраци сунца.

Уље те биљке садржи: токоферол, каротиноиде, рибофлавин, холин, беатин, витамине Б1 и Б2, масне и органске киселине, шећер, фитонцине. Семе је богато триглицеридима, витаминима Б комплекса, витамином Е, док су листови драгоцени због серотонина, олеинске, урсолне и фолне киселине, као и мноштва других корисних материја.

Најинтензивније дејство уље вучјег трна има на ране и ожиљке, користи се код упалних процеса на кожи, као и код иритације,  а моћно је средство за регенерацију оштећене коже.

Савремена истраживања показују колико је значајно дејство састојака те биљке у антиејџинг медицини, док се препоручује и као замена за рибље уље. Да будемо конкретни,  фармаколошка дејства вучјег трна почињу овако: тоник за имунитет, аналгетик, антипиретик, антидијабетик, антидиуретик, бактерицид, хемостатик, лаксатив, спазмолитик, наркотик, антикоагулант, а крај набрајања још није коначан јер се стално наново истражује.

Евергрин еликсир

Због киселог и опорог укуса плод вучјег трна се не користи у непрерађеном облику. Ипак, изузетна хранљива вредност ставља га на трпезу након промрзавања.

Када се изгуби горчина, одличан је за компоте, ликере, желее... У Финској вучји трн користе чак и као додатак за храну за бебе. Сок вучјег трна са аромом ананаса право је освежење. Може да се користи и за ароматизацију вина, пива, освежавајућих напитака. Осушени плодови су одличан додатак за зачине у припреми печене рибе и меса са роштиља.

Сребрнастозеленог лишћа и наранџастих плодова који често и преко зиме остају на гранама, вучји трн прија оку, а лечи и тело и душу, још ако се присетимо прича из давнина и зачинимо их новим сазнањима, схватићемо да је ова биљка евергрин еликсир.