Врт добре наде

У години у којој се обележава осам деценија од оснивања Врта добре наде, вредно је још једном подсетити на његову биографију.

Почетак

Бео зоо врт основао је 1936. године индустријалац и градоначелник Београда Влада Илић. Осмишљен као комбинација ботаничке баште и оазе за животиње, налазио се најпре на простору од 3,5 хектара.

Оригинално и свевременски, пројектовао га је као јединствену архитектонску и урбанистичку целину, инжењер Александар Крстић, аутор низа објеката и паркова тадашњег Београда. Крстић је био и први директор врта чије је отварање преносио Радио Београд, а тог дана, за неколико сати, 3.000 људи посетило је збирку од 83 сисара и 306 птица. Списак дародаваца био је дугачак и занимљив - француска влада поклонила је, поред осталих, и антилопу, марабуа и пантера, а циркус Реберник четворогодишњу лавицу по имену Симба, која је уједно била и прва поклоњена животиња. Инжењер Крстић је даровао првог нилског коња, легендарног Буцу, краљица Марија жирафе, а лист Политика првог тигра.

У почетку, врт је годишње посећивало око 400.000 људи. Брижљиво негован, дочекао је 1941. годину на 14 хектара и са 1.200 животиња, да би у ратним бомбардовањима био готово потпуно разорен. После рата га је требало градити из почетка - забележено је да је 1945. у њему живело тек 70 животиња.

Успон и разарање

Узбудљива и на моменте трагична историја Београдског зоолошког врта бележи и многе занимљиве податке. Велики број животиња врту је поклонио Јосип Броз Тито - из Бурме су стигли слон Мита и слоница Тиса, годинама главне атракције врта.

Либијски председник Гадафи поклонио је шест једногрбих камила, а памти се и 1972. година када је пар пингвина на свет донео принову, што је био јединствен случај у европским зоолошким вртовима. Белих лавова има око две стотине на планети, а у једном тренутку у Европи их је било три, од којих се један налазио у нашем врту. Први бели бафало бизон у Европи стигао је у Београд из Тексаса, а бели тигар Кејн, ретка и драгоцена животиња, из Индонезије.
Број животиња који је постојао пре почетка Другог светског рата први пут је достигнут 1970. Ипак, проблеми са скученим простором, недовољна подршка, неразумевање и небрига довешће до тога да 70-их и 80-их година 20. века врт прође кроз најтеже дане - девастиран и са десетинама угинулих животиња, постаје руина идеје коју је замислио и остварио Влада Илић.

Вук

Историју Бео зоо-врта обележили су и поједини управници, пре свих Александар Крстић, али и Миодраг Савковић и Милорад Меденица, управник са најдужим стажом од 30 година, да би 1986. на чело врта дошао Вук Бојовић.

Тада почиње други живот ове оазе и препород обележен градњом, великим реконструкцијама, бригом и негом. Основни постулат постаје - њено величанство животиња. Нове куће за живот животиња које су се убрзано умножавале пројектоване су по највишим светским стандардима. Од 1992. у врт је уграђено преко 2 милиона кубика камена. У брижљиво осмишљеном природном амбијенту са ретким биљним врстама, међу којима су и Панчићеве оморике, егзотичне секвоје, пауловнија и гинко, одвијао се богат живот.

Судбине

На свет су долазиле многобројне животиње, међу њима и младунци белог лава, што је увек ретка појава у заточеништву. Један од најспектакуларнијих догађаја 1991. године било је рођење шимпанзе Зорице царским резом, што су забележили и светски медији.

Хронологија врта чува податке о необичним животињским судбинама: Дина, женка немачког овчара, усвојила је четири дана старо младунче пуме, припитомљени мали вук Доријан радије једе чоколаду него месо, храбра керуша Габи скаче на женку јагуара у бекству, спасавајући ноћног чувара. Памти се и живот питоме лисице Лики коју је редитељ Петар Лаловић нашао у близини Београда. И незаобилазно двоструко бекство на слободу легендарног шимпанзе Самија, медијске звезде из 1988, који је лутао београдским Дорћолом. Ту су и нилски коњ Ниџа који је цео живот, 39 година, провео у врту и ту угинуо у дубокој старости, јелен Маринко, медведић Книнџа, медведица Гоца, слепи вук Хомер и орлић Благоје.Дивље животиње у атмосфери благодати и љубави добијале су имена и својства својих питомих рођака.

Наука и уметност

Живот врта обогатили су добровољним радом волонтери, ентузијасте које је овде доводила везаност за природу и животиње - било их је више од 2.500 од 1986. године.
Бео зоо-врт постаје наставно-научна база и место за уживање. Студенти Ликовне академије направили су преко 650 мозаика животиња, уграђиваних затим у зидове врта којима је опасан. Десетине метара саткано је од хиљада каменчића димензија 5 пута 5 милиметара.
Али то нису једина уметничка дела у Бео зоо-врту. Скулптура Симеона Роксандића Херакле убија немејског лава из 1931, од оснивања се налази у овој оази, Матија Пауновски поклонила је фонтану коју је пројектовао Игор Марић, а вајар Остоја Балкански направио је скулптуру легендарног шимпанзе Самија. Храбра керуша Габи добила је споменик у бронзи аутора Николе Вукосављевића, а скулптуру пуме урадио је вајар Бобан Илић. Мала фонтана Голуб, направљена пре Другог светског рата, споменик је културе под заштитом, а и оснивач врта, Влада Илић, има споменик чији је аутор вајар Миланко Мандић.

Улице, тргови, авеније и скверови у врту носе имена људи који су годинама подржавали његов развој.

Данас се Бео зоо-врт простире на површини од 7 хектара и чува преко 2000 примерака 270 животињских врста, од којих је више од 20 обухваћено првим степеном заштите. Овде се налазе бројне ретке врсте међу којима су и гофинов какаду, степски соко, белоглави суп, нилски коњ, бенгалски тигар, пума, црни леопард, шумски рис, змијски цар, европски мрки медвед.
Врт добре наде постао је београдско благо које омогућава бекство из града у центар града.