Шта познати мисле о науци

Један од ретких саговорника који је признао да су му часови физике, хемије и математике били најзанимљивији јесте музичар Рамбо Амадеус!

Први пут је схватио да је наука неопходна током прве посете зоолошком врту. „Тада сам схватио да је у ствари мајмун човјек без науке", објашњава он. На питање да ли данас може да замисли свој живот без науке, он одговара: „Стварно не бих волио да се вратим на грану, то је једино мјесто гдје наука није потребна." Због свега тога Рамбо мисли да би „фестивал науке морао да буде перманентан", односно „да се догађа 365 дана у години". 

Певачица и композиторка Александра Ковач поделила је овом приликом занимљиву причу саткану од успомена поводом своје - прве јединице!

„Никад нисам бежала са часова јер сам била добар ђак и увек сам вредно учила. Али једини пут у животу када сам добила јединицу било је на контролном задатку из хемије, код професора Кордована, јер сам преписивала. С обзиром на то да ми је био први пут, лако ме је било уочити и следећи час сам знала да ми следи озбиљан прекор професора. То ми је био наук да више никад тако нешто не урадим", признала је наша прва добитница европске МТВ награде.

Глумац Гордан Кичић признаје да никада није бежао са часова, чак ни када је неспреман долазио на час. „О науци мислим све најлепше и жао ми је што немам ту жицу", наводи он и додаје ‒ „Живимо у времену науке и технологије и наравно да не могу да замислим свој живот без науке."

Најреволуционарније научно достигнуће које је погодило генерацију телевизијске звезде Зорана Кесића био је, наравно, интернет. Док се то није десило, у школи је муку мучио са природним предметима, а и поред приватних часова које му је држао школски професор, догурао је тек до тројке.

Одрасли смо у ери без интернета и онда одједном, захваљујући неким паметним људима, све знање света постаје удаљено на свега један клик, објашњава он. „Није далеко од чаролије могућност да данас на длану имаш уређај који може да одговори на свако твоје питање, који може да те повеже са пријатељима у удаљеним земљама итд...", истиче духовити водитељ и додаје да је захваљујући интернету схватио колико је наука драгоцена и неопходна.

Фестивал науке је највећи догађај који се бави промоцијом науке и образовања у југоисточној Европи. Мисија Фестивала науке јесте већи значај образовања у друштву, кроз занимљиве, модерне и нове методе.

Јубиларни десети Фестивал науке, који ће се од 15. до 18. децембра одржати на Београдском сајму, за четири дана, на равно 7000 квадратних метара, окупиће више од 600 научника и научних демонстратора који ће представити 53 премијерне научне поставке, шест гостујућих трупа из иностранства и 62 научне и образовне институције из Србије.