Десет српских научника за чисту десетку

Посебно место у причи о осветљавању науке и научника у Србији током ове деценије заузимају научни координатори фестивала. Они су ти који су се из године у годину трудили да посетиоце изненаде новим научним изазовима и заинтригирају их још занимљивијим експериментима, све време борећи се против бројних предрасуда и потешкоћа које су саставни део свакодневице научника у Србији.

„Сећам се те 2007. године када смо се, као лоше костимирани кловнови, појавили на сцени са идејом да покажемо како комуницира наука. Све је било ново и свеже. Учили смо и ослушкивали пулс публике", присећа Зорана Курбалија Новичић, добитница стипендије Марија Кири, сада на постдокторским студијама на Универзитету у Упсали, у Шведској.

„Наука у Србији постоји, ради и чека нека боља времена", тврди она. Са њом је сагласан и Немања Ђорђевић, такође један од првих координатора фестивала, данас директор Центра за промоцију науке. „Ма којим послом да се бавимо, наука нас подсећа на то да је могуће одлетети на другу планету, да нас сопствена чула варају, да су земљом некада ходали диносауруси и да не би било Фејсбука да нема науке", каже он.

Доцент др Оливер Тошковић, из Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, трудио се да на сваком новом Фестивалу представи садржаје који су занимљиви, али не и банални: „Изазов је био да пренесемо нешто због чега ће људи доћи, али да не звучимо као жута штампа; да задржимо научну прецизност, а да је поједноставимо довољно да буде разумљива, без тога да постанемо псеудонаучни."

Из године у годину посетиоце Фестивала науке оставља без даха својим узбудљивим експериментима Милан Поповић, студент докторских студија на Факултету за физичку хемију и дугогодишњи координатор: „Много одличних идеја, али без довољно новца да их реализује, са утиском да је нико не разуме и да никоме до ње није стало ‒ то је наука у Србији. Ипак, на крају, могла би да има сјајну будућност."

На питање шта је Фестивал науке добио њеним учешћем те 2008. и 2009. године, Марина Радулашки, данас докторанткиња Департмана примењене физике на Универзитету Станфорд  у САД, дала је занимљив одговор: „Добио је празне лименке ‒ у припреми једног експеримента мобилизовала сам пола града да нам помогну да сакупимо неколико стотина комада!"

Њена колегиница биолошкиња Марина Гајић верује да је децембар лепши због Фестивала науке ‒ „Поред чињенице да није уобичајно и једноставно објашњавати свима зашто су пећинске животиње, буђ и совине гвалице прелепе и корисне, оно што је најтеже јесте остати свестан да неће сви посетиоци делити исти ентузијазам према томе, али је битно истрајати и бити упоран." 

Урошу Савковићу, такође биологу, улога координатора Фестивала доносила је из године у годину важне изазове, међу којима се један посебно истицао: „Највећи изазов ми је било како да одаберем концепцију, целину и тему коју бих представио публици Фестивала науке. Током тог процеса морао сам да водим рачуна да садржаји буду нови, занимљиви, иновативни и едукативани, да пробуде радозналост посетилаца, али и да их посетиоци разумеју и усвоје."

За посебан фестивалски дух већ деценију су „задужени" и бројни научни демонстратори који посетиоцима приближавају и на посебан начин осветљавају научне заврзламе. Тим Фармацеутског факултета предводи научни сарадник и координатор др Марко Крстић, који са својим студентима већ традиционално учествује на Фестивалу.

Он сматра да популаризација науке игра важну улогу у формирању здравих ставова и у постављању правих вредности у једном друштву. „Када угледате сјај у очима малог истраживача коме показујете експеримент, или када добијете питање које и вас тера на размишљање, знате да сте урадили нешто велико и корисно за науку у Србији", објашњава Крстић.

Управо такав приступ променио је начин на који ђаци доживљавају науку, надовезује се др Соња Крстић, професорка Високе школе електронике и рачунарства: „Испоставило се да је начин представљања науке кроз Фестивал веома атрактиван за посетиоце. Самим тим, наука више није баук већини ђака, већ материјал за игру, што је свима много драже."

Иако мисли да у нашој земљи значај науке није довољно схваћен међу људима који би требало да је подрже, доктор ветерине Милош Јовановић са Биолошког факултета верује да је наука пронашла савезника у посетиоцима Фестивала, знатижељним и заинтересованим да науче нешто ново: „Људи напокон почињу да схватају да наука постоји, напокон су видели људе који нису чудаци, већ напротив лепи, нормални и елоквентни људи који су ту око нас и који су поносни што су делић својих истраживања поделили са осталим члановима друштва."

Јубиларни десети Фестивал науке окупиће за четири дана више од 600 научника и научних демонстратора који ће представити 53 премијерне научне поставке, шест гостујућих трупа из иностранства и 62 научне и образовне институције из Србије.