Франсис Пикабија провокативни и еклектични геније

Можда је историјска дистанца и стогодишњица од појаве Дадаизма била разлог да се Франсис Пикабија, који је важио за плејбоја и козера, како наводи New York Тimes сада предствља као важна фигура која је у својој визуелној перспективи сублимирала комплетну палету модерне уметности.

Рођен у мешовитој породици од мајке францускиње и оца кубанског индустријалца одрастао је у благостању. Као дечак почео је да слика у стилу имперсиониста Монеа, Сислија, и Писароа. Када је почео велики рат био је регрутован у француској војсци, али се већ 1914. године обрео у Њујорку где се по први пут сусреће са модерном уметношћу. Убрзо одлази у Цирих где упознаје Марсела Дишама, Мана Реја и Алфреда Штиглица и стаје у ред уметника који су промовисали нови дадаистички покрет и почели да штампају авандардни часопис 291.

Међутим, Пикабија се није декларисао као ортодоксни дадаиста и био је склон променама естетске оријентације преко кубизма, фовизма до поп-арта. У приватном животу заступао је неконвенционалан стил, организовао је раскошне журке на јахтама. Волео је брзе аутомобиле, посећивао је коцкарнице и увек је био окружен са по неколико љубавница.

На уметничком плану поред сликарства бавио се фотографијом и филмом, писао је поезију, организовао је различите перформасе. Важио је за ексцентричну и субверзивну личност која је оспоравала и саму уметност. Стога није изненађујуће што је и америчка јавност упркос великим уметничким слободама била сусздржана у погледу промоције његових радова.

Опсежна ретроспектива Франсиса Пикабије сада је после скоро пола века поново је у фокусу амричке јавности. Шест година је Музеј модерне уметности (МоМа) у Њујорку, сарадњи са организацијом Кунстхаус из Цириха пропремао ову поставку која је отворена 21. новембра и трајаће до 19. марта следеће године. Изложба садржи 200 радова од првих деценија 20. века до 1950. године. Приказан је пресек његових радова како стилски тако и жанровски. Централно језгро сарджи 125 слика, 45 радова на папиру, избор штампаног материјала и снимака звучних снимака његове поезије као и филм Entr'Acte из 1924. године Рене Клера.

Како је пренео Гардијан ова екстравагантна ретроспектива француско-кубанског уметника представља као „губитника" који је победио. Представља оног Франсиса Пикабију кога добро познајемо по његовим радовима који су најчешће оспоравани, а који су већ део историје модерне уметности.