Утицај хербицида на винову лозу

Међутим, хемија којом се лоза засипа натапа и тло. Хемичари и биолози су све време игнорисали хранљивост тла као најважнију одлику земљишта, јер су били опседнути површинским болестима.

У Лабораторији за микробиолошку анализу тла у Бургоњи, у Француској, брачни пар Бургињон је пионир у свеобухватном приступу производњи вина. Биологија тла коју примењују не учи се ни у једној институцији. За то нема формираних протокола које би они могли да следе. Нема ничега. Из године у годину, копајући рупе, сами су установили одређене поступке, анализирали и постављали дијагнозе тла и његовог односа с биљкама.

У рупама пречника од једног метра, Клод и Лидија проучавају утицај значајних чинилаца на тло: количину гвожђа, квалитет органске материје, присуство каменца, боју, мирис... Клод Бургињон, инжењер агрономије, члан Америчког друштва за микробилогију, каже: „Узмимо да наш клијент, винар, хоће да производи квалитетно вино. Ми одређујемо коју количину компоста треба да користи, како да припреми тло... Извршићемо детаљне физичке, хемијске и биолошке анализе. Проверићемо да ли је биолошка активност тла одговарајућа. У зависности од резултата, да би производио квалитетно вино, винара ћемо саветовати коју подлогу да користи за калемљење, колика треба да буде густина садње и слично. Ми смо попут лекара. Радимо на терену, а потом путем лабораторијске анализе употпуњујемо хипотезу коју смо поставили на терену."

Лидија Бургињон, његова жена, додаје: „Земља је попут материце у којој буја живот. Ипак, тај живот је крхак ‒ нарочито живот фауне коју проучавају у лабораторији: она прва страда од пестицида и сталног проласка тешких пољопривредних машина. Инсект колембол, на пример, једе меке делове листа и веома је осетљив на хемијске производе. Ако га погледате изблиза, приметићете да има веома мекано тело. Самим тим, хемија брзо допре до њих и убија их. На оштећеном и болесном тлу има веома мало колембола. Затим, црви. Они су следећи у ланцу исхране, они једу измет колембола. У земљи се налазе и предатори. На пример, стонога има улогу чистача. Свако има своје место и улогу у земљишту. Биодиверзитет постоји, а ми га убијамо, иако познајемо само 10% тла. Многе од врста не можемо више да идентификујемо јер су већ изумрле."
Учинити све што се може да се очува живо тло ‒ то није хир биолога. Како ће винова лоза пуштати корење, то зависи од здравља тла. Што је боље, земљиште је растреситије, што лози омогућава да корење пусти дубоко у земљу.

Тло није само извор воде и хранљивих материја... Биљка производи киселине које „нападају" камење и тако раствара одређене елементе. Затим, шаље шећере и протеине бактеријама које живе око корења и хране је, а оне растварају елементе које биљка иначе не би била у стању да апсорбује. Дакле, између микроба у земљишту и корења постоји одређена симбиоза. Тај спој напада камење и једе га.

Занимљиво је да су некадашњи сељаци из искуства научили да уништавају површинско корење винове лозе како би се она хранила само из дубина тла. А то нису радили из мазохизма, нити да би себи наудили, већ зато што су приметили да тај поступак даје квалитетно вино. Видите ли ружичасту боју? Она значи да је ваше земљиште здраво.

Аргумент винара је да су ароматични молекули ‒ молекули угљеника, а угљеник настаје као производ фотосинтезе. Дакле, они квалитет земљишта не доводе у везу са коначним производом. Међутим, да би се ароматични молекули спојили, неопходни су ензими. А ензими су протеини везани с металима, а сви метали потичу из камења.

Асортиман винских арома је, дакле, уско повезан с присутним камењем у земљишту винограда. Дубоко корење винове лозе уме да препозна метале које садржи камење и да их искористи за синтезу арома. Укус земљишта игра улогу и у уској је вези са камењем које „испитује" винова лоза.

Да би се производила добра вина, треба исправити грешке из прошлости. Винову лозу треба излечити од зависности од хемијских производа и омогућити јој дубоко укорењивање у тло. Али то није све. Данас и велика земљишта морају, с једне стране, да се боре са људском неумереношћу, а са друге са климатским променама.