Наталијина рамонда ‒ цвет наде и живота
Једанаестог дана једанаестог месеца, у једанаест сати 1918. године, на снагу је ступило примирје. Завршен је Први светски рат, највећи војни сукоб у дотадашњој људској историји.
Први светски рат је оставио неизбрисив траг на људску цивилизацију, зато сваке године са великим пијететом обележавамо његов крај. Одмах после рата, док је свет још био у шоку и дубокој тузи, наметнули су се и симболи којима се Дан примирја обележава.
У Британији и земљама Комонвелта, симбол сећања на погинуле је црвена булка. У песми „Поља Фландрије", коју је написао канадски лекар и учесник у сукобима Џон Мекреј, говори се из перспективе војника који је пао. У првим стиховима он подсећа да је прво цвеће које је никло на пољима после крвавих сукоба била црвена булка. Та песма и житна поља Фландрије на којима се појавило море булки дубоко су потресли савременике, и булка је изабрана као симбол сећања на крај Великог рата.
У Енглеској, Канади, Аустралији, на Новом Зеланду, у дане обележавања тог догађаја, јавне личности, уметници, политичари, спортисти, новинари, али и обични грађани носе тамнију одећу на којој се истиче црвена булка. У комеморативним центрима и на војничким гробљима полажу се и венци од булки.
У Француској је као симбол усвојен bleuet de France ‒ различак. На разореним пољима Западног фронта, уништеним хиљадама граната којима су се засипале противничке армије, пркосно је никао различак, нежни цвет боје неба.
У Србији се дан примирја обележава од 2012. године. Од те године, сваког 11. новембра сви државници и јавне личности носе амблем ‒ Наталијину рамонду, „цвет феникс" који је симбол обнове живота.
Ramonda nathaliae ‒ Наталијина рамонда, колачић или цвет феникс, ендемска је биљка централног Балкана. Остатак је суптропске климе Европе и Медитерана. Подсећа на афричку љубичицу и вероватно је афричког порекла. Открио ју је доктор Сава Петровић, лични лекар Милана Обреновића. Заједно са Панчићем је описао ту врсту и дао јој име по краљици Наталији.
Рамонда је заштићена законом као природна реткост. Бројност популација је константна захваљујући неприступачности станишта. Ипак је угрожена. Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања.
Вратимо се симболима. Како обележити један тако страшан догађај као што је Први светски рат? Булка је изабрана због своје црвене боје која подсећа на крв која је пала, различак због лепоте и нежности која пркосно расте на местима страшног разарања.
А рамонда? Она је изабрана због једне ретке појаве у биљном свету, а то је анабиоза ‒ ако се биљка потпуно осуши, довољно је неколико капи воде и она ће ‒ оживети. Као митски Феникс, рамонда симболише Србију која је после потпуног разарања и уништења у Првом светском рату, из његовог пепела поново оживела.
Могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. У Европи сем врста рода Ramonda само још две цветнице могу да се поврате из анабиозе.
Природа увек нађе простор и начин да покаже снагу и лепоту живота и непресушан је извор инспирација у тренуцима када размишљамо о томе како славити живот.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар