Породица надарених: Вилијeм Батлер Јејтс, 2. део

У уметничкој школи се спријатељио са Џорџом Раселом, студентом из округа Арма, који је у великој мери утицао на младог песника. Расел је инсистирао да га сви зову „АЕ", што су прва два слова речи „аеон" која је представљала непознат, мистичан и њему привлачан свет. До краја живота је био Јејтсов пријатељ и важан представник књижевног живота у Ирској у наредним годинама.

Окултно, паранормално или медијумско посредовање ‒ други су називи за способност којом су се и Јејтс и Расел помно бавили. Постали су стручњаци за народне ирске приче које обилују руралним мистицизмом ‒ присутним у свим друштвима у којима свакодневни живот односи превагу над силама као што је религија, која је превасходно теоријска.

У то време Јејтс је озбиљно почео да се бави писањем поезије и објавио је две песме у књижевном часопису Универзитета у Даблину. Тад је упознао и будуће вође ирског националистичког покрета.

Даглас Хајд је посебно заговарао употребу галског језика. Џон О'Лири, националистички пропагандни говорник, подстицао је Јејтса и увео га у други важан животни подухват ‒ оснивање Слободне ирске државе.

Занимање за окултно Јејтс је продубио познанством с песникињом Кетрин Тајнан. Иако је била побожна католикиња и ни по чему окултисткиња, она је Јејтса одвела на сеансу на којој се сто померао, чуло се куцкање а мртви се јавили са оног света. Јејтса је то одушевљење држало до краја живота.

Тешко је прихватити да се Јејтс занимао за окултно, он који је одувек уживао у уређености, чије су песме доведене до савршенства и наизглед засноване на стварним животним искуствима, на љубави према позоришту, политици, па чак и на брижљивом уређењу сопственог живота.

Ни Кетрин Тајнан није могла да прихвати ту страну Вилијемове личности, па се због те фанатичне опчињености духовним светом на крају удаљила од њега.

Породица се тад вратила у Лондон, књижевну престоницу енглеског говорног подручја и Јејтсово боравиште током наредних двадесетак година. Година је била 1887, а Јејтс је имао двадесет две године. Убрзо је упознао Мадам Блавацку, жену која је основала Теозофско друштво и била позната, па чак и озлоглашена видовњакиња.

Мадам Блавацка је рођена 1831. године у породици руских земљопоседника и од детињства је била задојена веровањем у духове и сујеверјем дадиља скромног порекла.

Уз финансијску подршку свог оца, пуковника, путовала је светом и очаравала људе својим видовњачким моћима. Као и многи други широм света, од Њујорка до Калкуте, Јејтс је постао њен ватрени обожавалац.

Јејтс је све то време писао поезију. Часопис „Лежер Ауер" био је први који је у Енглеској објавио његову песму. Песма „Краљ Гол" је одисала Јејтсовим карактеристичним стилом, а познаваоци су већ тад препознали нарочиту врсту магије коју ће он у наредним годинама изаткати око поезије на енглеском језику.

Збирка „Ошинова лутања и друге песме" објављена је почетком 1889. године и Јејтс се одмах забринуо за продају и пријем поменутог дела. Збирка је наишла на добар пријем и у Лондону и у Даблину.

Тад је у његов живот ушла Мод Гон. Дошла је да упозна његовог оца и занимала се за ирски националистички покрет. Мод је била права ирска револуционарка. Била је лепа, шармантна, паметна и талентована и потпуно је очарала Јејтса.

Нажалост, она је у њему видела идеално оруђе за свој подухват ослобођења Ирске од енглеског јарма. Делила је његово занимање за спиритуализам, али његова љубав је није занимала. Онда кад он није писао песме о ирском национализму какве је она желела, постајала је изразито хладна према њему.

Па ипак, он је неко време био сасвим опчињен њом и извесно је да му је послужила као инспирација за неколико лепих љубавних песама. Ирски народ је и дан-данас сматра анђелом светлости.

Јејтсов таленат је убрзо признат и он је постао кључна личност књижевног света у Лондону.
Негде у то време, Јејтс се преселио у кућу у зградама Вобурн, у данашњој Улици Вобурн. Године 1896. са пријатељом је отпутовао у Ирску, где се одиграо један од најважнијих сусрета у његовом животу.

Леjди Грегори је била четрдесетпетогодишња удовица сер Вилијeма Грегорија од Кул Парка у Галвеју. Господске куће више нема, али је то прелепо имање претворено у јавни парк, у ком Ирци данас могу да уживају у спокоју и лепоти која је Јејтса приволела да ту проведе скоро свих наредних тридесет лета свог живота, а и много зима.

Године 1916. сви су још били под утицајем ужаса рата у Француској и страшних догађаја током Ускршњег устанка у Даблину кад су погубљене вође устаника, међу њима и човек за ког се Мод Гон удала.

Јејтсов рад је тад попримио нову снагу која је потрајала до краја његовог живота. Песма „Ускрс 1916", коју је написао неколико недеља после устанка, једна је од његових најдирљивијих песама. У наредних неколико година, све до проглашења независности 1923. године, Јејтс је за Ирце био гласноговорник њихове борбе.

Године 1917. Јејтс се оженио Енглескињом Џорџи Хајд-Лиз. Сви његови ирски пријатељи су је прихватили и брак им је био срећан. Испрва су живели у Улици Вобурн, а затим су се преселили у Оксфорд, у кућу у Улици Брод.

Можда је сматрао да ће њој бити тешко да одмах прихвати толико ирских елемената у животу, а и он сам је после толико година више био Енглез него Ирац. Од 1910. године, кад је објавио збирку „Одабране песме", Јејтс је примао државну пензију из буџета енглеске владе.  

Неколико година пре тога, Јејтс је купио кулу и сеоску кућу недалеко од имања Кул Парк, и са супругом је почео да обнавља кућу као будући летњиковац. Назвали су је Тур Балејли и први пут су у њој боравили 1919. године. У свом драгом сеоском крајолику, Јејтс је пронашао мир и надахнуће који су му били потребни.

Иако је одувек био дубоко посвећен својој вољеној Ирској, тада је први пут лично поседовао делић њене земље. Касније је написао песму „Кула", по којој је названа и једна од најбољих збирки његових песама.

Он и Џорџи су још у Оксфорду добили двоје деце. Године 1922. купили су кућу на адреси Мерион Сквер број осамдесет два у Даблину. Песник АЕ, Јејтсов пријатељ из школских дана, живео је у суседној кући. Јејтс је тад већ уживао велики углед. Ситуација у Ирској је достигла тачку кључања, и убрзо је дошло до проглашења Слободне Државе Ирске и независности од Велике Британије. Почетком 1923. године Јејтс је постављен за сенатора.