Марија Кири – увек прва!

Марија Склодовска-Кири рођена је 7. новембра 1867. године у Варшави. Већи део живота провела је у Француској, где је и започела научну каријеру. Њен истраживачки рад, уз супруга Пјера Кирија, довео је до открића полонијума и радијума.

У њена највећа достигнућа сврставају се рад на теорији радиоактивности и техникама раздвајања радиоактивних изотопа. 

Марија је рођена као пето дете у учитељској породици. После гимназије, коју је завршила као један од најбољих ученика, почиње да подучава и даје приватне часове. Радила је и као гувернанта. У међувремену је самостално изучавала стручну литературу из области физике, математике и хемије, сањајући о томе да оде у иностранство на студије.

У октобру 1891. године одлучила је да оде у Француску, у Париз, где је уписала студије на Сорбони, на одсеку физике и хемије. Преко дана је студирала а ноћу радила. Њено здравље неретко је трпело због лоших финансијских прилика и живота на „хлебу и путеру".

Студије завршава као прва у генерацији, после чега се запошљава као лаборант у индустријској лабораторији у „Липмановим постројењима".

Корак испред ментора

Марија је 1894. године упознала Француза Пјера Кирија, свог будућег мужа, који је у то време био на докторским студијама. Када је Пјер докторирао 1895. године, венчали су се. Уследио је период посвећености заједничком научном раду.

Пјер је препоручио Марију физичару Анрију Бекерелу, који јој је потом предложио да докторске студије заврши под његовим надзором. Бекерел јој је предложио да испитује радиоактивност неких врста уранијума.

Марија је, ипак, у испитивањима ишла корак испред свог ментора. Спроводила је сопствена истраживања о зрачењу уранијума. Почела да разлаже руду уранијума на хемијска једињења и тражи једињење које изазива високу радиоактивност. Супруг Пјер је једно време запоставио своју каријеру како би се прикључио њеним истраживањима.

Испитивања су, после четири године, довела до открића полонијума, а потом и знатно радиоактивнијег радијума. Анализе су појаву радиоактивности објашњавале као ефекат распада атомског језгра.

Прва жена професор на Сорбони

Године 1903. Марија је постала прва жена у историји која је добила титулу доктора физике. Исте године добила је и Нобелову награду за физику. Пјер је постао професор на Сорбони, а отворио је и своју лабораторију у којој је Марија била шеф испитивања.

Пјер је априла 1906. године погинуо. Марија у мају исте године преузима катедру преминулог мужа. Постала је прва жена професор на Сорбони.

Крајем 1911. године Марија је добила другу Нобелову награду, овог пута за хемију, односно за откриће радијума и полонијума.

Убрзо обезбеђује средства за отварање приватног Института за радијум. Институт је изграђен 1914. године и у њему су вршена испитивања из области хемије, физике и медицине. Институт је изнедрио четири нобеловца.

Током Првог светског рата Марија Кири је постала шеф војне медицинске коморе која је организовала пољске рендгенске станице. Заговарала је примену преносивих рендген апарата на терену. Та возила названа су „мали Кирији".

После рата, Марија користи своју славу и путује у САД, где успева да прикупи средства за опремање Института за истраживање радијума у Варшави, који је основан 1925. године, са њеном сестром Браниславом на челу.

Цена посвећености науци

Марија Кири је умрла близу Саланша, 1934. године, оболевши од апластичне анемије, која је готово сигурно настала због излагања радијацији. Марија је радила углавном без заштитне опреме.

Године 1995, посмртни остаци Пјера и Марије Кири, пренесени су у Пантеон у Париз.
Марија је љубав према науци пренела и на своју кћер. Ирена Жолио-Кири добила је 1935. године Нобелову награду за хемију.

Живот славне научнице описан је у делу „Мадам Кири" ‒ биографији коју је написала Маријина и Пјерова млађа кћерка Ева.