Робовласничка демократија у Атини

Атинска демократија је први познати облик демократског политичког уређења у историји човечанства. Развила се у петом веку пре нове ере.

Сваки слободни грађанин Атине имао је право да дође на заседање скупштине, да слуша расправу о свим питањима, од тога шта чинити са финансијским суфицитом, до тога треба ли ићи у рат. У политичком животу нису учествовали робови ни жене.

На ондашњој скупштини било је присутно око шест хиљада људи, а свако је имао право да се попне на говорницу и обзнани свој став. Потом би се гласало подизањем руку.

Када је реч о судовима, није било ни адвоката, ни тужилаца. Ако је грађанин желео да задовољи правду, морао је да покрене процес и обрати се пороти. Али на крају, није све било праведно и идеално. Постојале су, нажалост, и „прљаве игре".

Када су се дешавала изузетно важна гласања, за то су се користиле посебне плочице. Грађани би узели остраку (грч. óstгаkоn црепић; шкољка, љуска; ист. глинена или керамичка
плочица), и на њој написали име Атињанина ког желе да протерају из града чак и до десет година.

Ипак, уз грчку демократију, ишло је још нешто на чему им вероватно нисмо тако захвални, а то је ‒ бирократија.

Робовски рад и рудници сребра

Атињани су обилато објављивали све о својој демократији:  законе, декрете, почасти, уговоре, регистре, листе с гласовима, календаре и тако даље. Стиче се утисак да су атинску демократију красиле невероватна одговорност и отвореност.

Непријатна је истина да је старогрчка цивилизација изграђена робовским радом. Ропство је било део живота, а робови су добијани у рату или су се куповали. Попис из четвртог века пре нове ере наводи да је у Атини било 400 000 робова и око 35 000 грађана.

Нису сви Грци били слободни, али су и слободни знали шта је ропство. Могућност да постану робови или да њихове жене или деца буду приморани на робовски рад ‒ сигурно их је ужасавала.

Стара Атина функционисала је захваљујући робљу и сребру. У Лауриону, на само шездесет километара од Атине, налазили су се рудници сребра ‒ извор атинског богатства. У њима је радило више хиљада робова. Ту се још могу наћи галерије и тунели.

Један део сребра из рудника у Лауриону коришћен је за израду чувених новчића са совом. Робови који су радили у рудницима стизали су из Тракије и Пафлагоније ‒ из данашње северне Грчке, Бугарске и Турске. И Платон је помињао ова места као „вари" ‒ тамна, тешка и депресивна.