Реалан отисак прста у виртуелном свету

Међу њима је све већи број информација повезаних са здравственим стањем појединца, што омогућава иновативни приступ биомедицинским истраживањима. Дигитални фенотип је наш отисак на светској мрежи, који остављамо користећи мобилне апликације, преносне фитнес уређаје, комуникацијом на социјалним мрежама...

Колико пута сте на Фејсбук поставили статус да се осећате болесно, да вам смета време... Да ли имате апликацију на мобилном телефону која вам пребројава кораке, калорије, честита и награђује вас ако сте постигли или премашили неки задати циљ?

"Свезнајући" интернет сигурно боље познаје ваше здравље од вашег доктора, јер у идеалним условима, годишњи систематски преглед би био једини сусрет са доктором током ког бисте проверили основне здравствене параметер, евентуално се пожалили на тегобе и на основу тога добили даља упутства за откривање могућег здравственог проблема.

Оно што може да помогне, када је реч о здрављу и факторима ризика, јесте управо дигитални фенотип-наш отисак на светској мрежи, који остављамо користећи мобилне апликације, преносне фитнес уређаје, боравећи у "паметном" окружењу, комуникацијом на социјалним мрежама...

"Дигитални фенотип произилази из сваке наше интеракције са дигиталним технологијама. Појмови за којима трагате на Интернету, или уколико живите у "паметном" окружењу са мноштвом сензора, све што радите бива негде забележено. За нас су од све већег значаја подаци о људском здрављу, и они повезани са факторима ризика", сматра др Микеле Лои, истраживач, студент пост-докторских студија на Федералном политехничком факултету у Цириху. "За ове податке заинтересовани су лекари-заступници персонализованог приступа лечењу, којима је блиска идеја да ћемо добити боља сазнања о болестима и факторима ризика комбинујући генетичке и податке о навикама људи са дигиталним фенотипом. Друга група која претражује веб трагајући за здравственим индикаторима, јесу људи из сектора јавног здравља".

Трагови које остављамо на интернету сигурно дају много могућности истраживачима, али отварају питања попут безбедности података и могуће злоупотребе. "Важно са етичког становишта јесте да већина људи, поред унапређења личног здравља, нaјчешће желе да допринесу и општем добру. Најчешће нису питани за дозволу да се њихови дигитални епидемиолошки подаци користе, али су се већ сагласили да њихови подаци постану јавни приликом пријављивања на одређене сајтове и преузимањем жељених апликација. Важно је нагласити да истовремено са заштитом њихове приватности, ове податке треба учинити доступним истраживачима из сетора јавног здравља. Још једна важна ствар је то што се око приступа подацима врти велики новац. Компаније попут Гугла и Фејсбука итекако зарађују на информацијама које поседују о својим корисницима. Ту видим проблем, и сматрам да треба да се пронађе начин да се тај новац праведно дистрибуира", додао је др Лои.