Научни експеримент под лупом

„Ово је серија конференција под заједничким називом „Филозофија научног експеримента". Започета је 2010.године, у Центру за филозофију науке Универзитета у Питсбургу, водећем центру у области филозофских и историјских проучавања науке. Најважнија тема београдске конференције је повезаност законодавства и научног експеримента- на пример, који би начин био оптималан за организовање научног рада у једној лабораторији. Сигурно је да не могу иста правила да се примене на рад у малим и великим лабораторијама, велики експерименти у физици или биомедицинским истраживањима укључују на хиљаде истраживача..." рекао је проф. др Слободан Перовић, управник Одељења за филозофију, Филозофског факултета у Београду који је један од организатора ове конференције.

„Експерименти у биомедицинским наукама изазивају велику пажњу због етичких питања попут информисаног пристанка, прећуткивања или преваре у психолошким студијама. Ту је и велика дилема, да ли имамо право да користимо резултате до којих се дошло неморалним путем. Имамо пример нацистичких експеримената на људима, међу којима су и они чији би налази могли бити употребљени у другим веома корисним студијама. Питамо се, у којим случајевима би било морално оправдано користити резултате експеримената у којима су жртвовани људи?" рекао је проф. др Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије, који је заједно са Филозофским факултетом организовао конференцију „Филозофија научног експеримента" у Београду.

Према речима др Кевина Золмана, професора Универзитета Карнеги Мелон, САД посебан интерес филозофа изазива појава честа у медицини и психологији, такозвана ‘криза поновљивости резултата'- „ Неком студијом ви покажете да одређена врста хране изазива настанак канцера. Када је поновите, испостави се да можда то и није тако. Флозофи су веома заинтересовани да сазнају зашто се ово дешава и шта у научном методу треба модификовати да би био мање подложан оваквим појавама које нас воде на стрампутицу. Још једна интересантна област којом се бавимо ја и још неколицина филозофа јесте повезаност између начина на који награђујемо научнике за истраживачки рад и избора које чине приликом доношења закључака. Он не мора нужно довести до прављења грешке, али може допринети да оноо што уради, не буде поуздано", додао је проф. Золман.