Истражи, прикажи, истраживаче покажи!

"Седма Ноћ истраживача је јединствена мешавина различитих научних дисциплина, квизова, музике, игара и радионица. Она је мешавина прошлости и будућности, народа и путева, знања и култура. Главни циљ нам је да људе свих генерација уведемо у узбудљиви свет истраживања, да им покажемо колико је наука забавна и колико је важна заједничка база отвореног знања", каже др Бојан Кениг који ће ове вечери бити у Пожаревцу.

Дарвинову идеју еволуције природном селекцијом сматра најважнијим научним открићем и мисли да је највећа заблуда да истраживаче искључиво занимају истраживања. У слободно време Бојан слуша Најф, омиљени филм му је "Мулхоланд Драјв", а серија Твин Пикс, Дејвида Линча. Бојан је рођени Крагујевчанин кога је увек занимало како функционишу жива бића а његово поље професионалног интересовања јесте генетика популација воћних мушица, Drosophila, које проучава као научни сарадник на Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић" у Београду. "Волим да читам, да играм друштвене игре, тренирам, никада нисам без музике, а филмове гледам када имам слободно време", додаје Бојан.

Марјана Бркић је молекуларну биологију уписала и завршила због питања како се молекули претварају у мисли, тј. како физичко прелази у психичко у мозгу. Данас се бави неуронаукама, конкретније испитује узроке настанка Алцхајмерове болести.

"Ноћ истраживача постоји са циљем да смањи јаз између науке и јавности, али и да би се пружила могућност нашим суграђанима да уживају и у неком сасвим другачијем, интерактивном и едукативном виду забаве. Са друге стране, за нас, научнике овај догађај представља прилику да се у једној неформалној атмосфери упознамо и зближимо, чиме се креирају темељи за будућу сарадњу", напомиње Марјана која се у слободно време бави јогом за коју верује да је добра јер учи стрпљењу што је научницима потребно. Једно од најважнијих открића у области којом се бави је, према њеном мишљењу, да се сећања могу модификовати: "У тренутку док их се присећамо, уз коришћење одређених лекова, ружна емоција везана за сећања се скоро скроз може избрисати".

Када не ради као истраживач сарадник, на Одељењу за неуробиологију, Института за биолошка истраживања у Београду, али и на Фламанском институту за биотехнологију у Генту, слуша Масив aтeк, гледа серију "Кућа од карата", и чита Ерленда Луа.

"Овог 30. септембра сам у Пожаревцу. Са својим колегама одговараћу на питање да ли и биљни свет организује своју Олимпијаду и да ли постоје биљке које су посебно добре у савладавању великих просторних дистанци. Посетиоци ће моћи да сазнају како семена и плодови биљака учествују у освајању нових територија и да ли им животиње и људи у томе понекад и помажу", поручује др Драгана Божић, научна сарадница Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић".  

Њен хоби је гајење кактуса а она ужива у гласу Били Холидеј, Твин Пиксу и често се враћа Селинџеровој књизи "Френи и Зуи".

На питање, зашто је важна Ноћ истраживача докторка медицине Анђелка Исаковић, асистенткиња на Катедри за медицинску и клиничку биохемију, Медицинског факултет Универзитета у Београду одговара: "Мислим да је важно за клинце којима је ово можда први сусрет са науком, а који ће можда свету у будућности донети нека велика открића. Важно је и за оне нешто старије, а и шире друштво да се разуме чему то истраживања служе, зашто истраживања треба да постоје и колико би наш свакодневни живот изгледао другачије да нема оних који стално желе да знају више. И све то у занимљивом, интересантном, забавном и интерактивном облику". Најважније откриће науке за Анђелку је примена концепта вакцинације. Омиљени филм јој је "Чудесна судбина Амелије Пулен", бенд Пласибо, а књига "Аутостоперски водич кроз галаксију".

"Многима је реч `истраживач` асоцијација на Проку проналазача, који углавном седи у својој лабораторији, много размишља и с времена на време узвикне: Еурека! У реалности, истраживање је увек тимски рад који поред пуно истрајности, учења, читања литературе и често неуспелих експеримената подразумева и добру забаву , усхићеност и срећу која се дели са колегама када заједничким снагама дођете до новог открића", објашњава Анђелка.

"У Ноћи истраживача бићу на Савском шеталишту на Калемегдану. Презентоваћу програм мобилности Еразмус+ преко кога сам четири месеца боравила у Италији, и пројекат на ком сам учествовала где смо пратили слепе мишеве помоћу радио-одашиљача. Посетиоцима ћу покушати да приближим шта је то радиотелеметрија, како и зашто се ради, и да ли је и колико тешко пратити слепог миша који лети на (неприступачном) терену", каже Ивана Будински, истраживач сарадник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић".

Главни предмет Иваниног истраживања су слепи мишеви и њихови родбински односи и за највеће научно откриће сматра откриће структуре ДНК. Воли да гледа форензичке серије, научну фантастику и цртане филмове, радује се музици Florence and the Machine.

Александра Павловић је ванредни професор на Природно математичком факултету Универзитета у Нишу а у Ноћи истраживача сви заинтересовани могу је пронаћи на Летњој позорници нишке Тврђаве која ће те ноћи, како сама каже "бити прави извор знања и креативности".

Као и свако дете волела је да се игра и експериментише, а данас то ради професионално. Бави се аналитичком хемијом као важним делом хемије хране и животне средине. Не може да замисли живот без пријатеља и интернета, а добра књига, мирна савест и Миња је успављују. Осмех јој је лајтмотив.

Три главна научна открића према њеном мишљењу јесу аспирин, електрична струја и авион. Додаје да највећи проналазак не постоји јер је "свако откриће плод изузетно кретивних умова проналазача".

"Људи често мисле како је бављење науком нешто тешко и компликовано и како су истраживачи некакви чудни људи. Због тога је од изузетне важности њена популаризација, тј. разумевање и доступност науке широј јавности", додаје Александра.

"У истраживачком послу стремим томе да будем добар и етичан научник, да свој посао обављам савесно и да по могућности, мој рад остави трага у области којом ћу се бавити. Ако ћемо да пустимо машти на вољу, била бих јако задовољна ако бих успела да откријем неку нову животињску врсту", каже Бранка Пејић студент докторских студија еволуционе билогије и стипендиста Министарства на Одељењу за генетичка истраживања Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић".

„Најважније научно откриће, по мени, је откриће молекула дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК) који носи на себи све инструкције неопходне за живот. На њему је базирана целокупна модерна наука", каже Бранка која воли теренски рад и користи сваку прилику да борави у природи и освоји по неки планински врх. Увек у покрету и по природи брза, нервира је кад је терају да чека и успори.

Бранка воли да слуша Хладно пиво а опушта се уз серију „Пријатељи". „Највећа заблуда о истраживачима је што се мисли да су они „штребери" који ништа друго не раде у животу и не знају да се опусте и уживају. Ако сте то мислили, грдно сте се преварили!", поручује Пејићева.

11. Европска Ноћи истраживача, одржаће се у више од 250 градова а ова манифестације има за циљ да пре свега младима, приближи посао истраживача и укаже на све начине на које храбри научници мењају свет на боље.

Ноћ истраживача финансирана је из програма „ХОРИЗОНТ 2020" који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска Кири.