Да ли нам прети Бетелгез?

Када се говори о Бетелгезу као могућој претњи по нашу будућност, обично се помињу појмови „хипернова" и „блескови гама-зрачења", који природно буде општу знатижељу, па и бојазан. О чему се заправо ради и да ли је таква бојазан реално утемељена?

Назив «хипернова» употребљава се као посебна назнака за најснажнију групу звезданих експлозија, још снажнију од далеко познатијих експлозија које се називају супернове. И једне и друге означавају крај животног века изузетно масивних звездâ и могу да доведу до исијавања енергије које на тренутак надмашује укупан сјај читаве галаксије. Једна од одлика хиперновâ јесте и појава поменутих блескова гама-зрачења, за које научници сматрају да би у појединим случајевима могли да буду довољно силовити да угрозе или чак сасвим униште живи свет који би се затекао на планетама у простору омеђеном одређеном удаљеношћу од места где је до хипернове дошло. Хипернове су, међутим, веома ретке. Астрономи оцењују да се једна хипернова у просеку одиграва тек на око стотину хиљада „обичних" супернових. Осим тога, укупна ослобођена енергија сваке хипернове, а тиме и домашај њеног гама-блеска, може знатно да се разликује од звезде до звезде.

Бетелгез је уистину звезда црвени џин. Иако је реч о младој звезди, вероватно не старијој од десетак милиона година, што је тек петстоти део старости нашег Сунца, Бетелгез се налази при крају своје еволуције, будући да најмасивније звезде најбрже троше своје фузионо гориво и стога најкраће трају. Научници процењују да би Бетелгез могао да постане супернова - дакле, ипак не и хипернова ‒ било када током наредних стотинак хиљада година. Раздаљина која нас дели од Бетелгеза, међутим, износи око шест стотина светлосних година, што је, на нашу срећу, далеко више од тридесет. Тридесет светлосних година је, наиме, прорачуната раздаљина унутар које би ефекти супернове потекле од звезде чија маса одговара процењеној маси Бетелгеза могли да буду разорни по живи свет неке планете налик на нашу.

На основу наведеног, чини се мало вероватним да би Земљани могли да поделе судбину двојице јунака «Аутостоперског водича кроз галаксију» Дагласа Адамса - Форда Префекта и Зејфода Библброкса, чија се родна планета, која је нестала у мистериозној експлозији, према пишчевој машти налазила «негде недалеко од Бетелгеза». Ипак, супернова која би потекла од Бетелгеза, уколико бисмо јој сведочили, засенила би на кратко сјај пуног Месеца, пруживши научницима јединствену прилику да проучавају ову ретку и узбудљиву природну појаву. Ваља рећи и то да многи научници сматрају да укупна вероватноћа да нека од екстремно масивних звезда које се налазе на удаљеностима одакле би могле да буду претња по живот на Земљи прерасте у хипернову у замисливој будућности није сасвим занемарљива - нарочито уколико говоримо о дугим временским скалама реда величине неколико стотина хиљада или неколико милиона година. Оно у чему се, међутим, практично сви слажу јесте да је ризик који човечанству прети од таквих катастрофâ потеклих из дубина космоса сасвим сићушан у поређењу са ризицима по нашу будућност који воде порекло од наше сопствене склоности неразумним одлукама и неодговорном односу према планети која је наша колевка и дом.