Верујте својим „Аха!“ моментима

У низу експеримената које је спровео тим истраживача утврђено је да кроз изненадно увиђање неког решења често то решење буде тачније и боље за решавање проблема, него oно добијено аналитичким размишљањем.

„Код свесног, аналитичког размишљања можемо понекад да журимо или будемо немарни, што доводи до грешке при решавању проблема", рекао је члан тима Џон Куниос, професор на Дрексел колеџу уметности и наука и коаутор књиге "Еурека фактор: Аха моменти, креативни увид и мозак".

Међутим, наше несвесно и аутоматско - не можемо тако да пореметимо. Када је процес решавања неког проблема спонтан, када не размишљамо много, све кључне тачке тог проблема су повезане у подсвести, а решење се појављује у свести као „Аха!" моменат.

„То значи да када је стварно потребна креативна и продорна идеја, често је најбоље да се сачека да се „сама појави", пре него да постоји тежња за идеју која је резултат аналитичког размишљања„ каже Куниос.

Експеримент је спроведен кроз различите врсте временских слагалица: језичке слагалице, слагалице са визуелним елементима и слагалице које су комбинација језичких и визуелних.

Показало се да су они одговори који су се десили као изненадне идеје (такође описани као „Аха!" тренуци) у већем проценту били тачнији, наспрам одговора који су последица аналитичког размишљања.

Осим тога, научници су закључили да људи који имају тенденцију да се више ослањају на несвесно, вероватно би пре пропустили задати рок, него да га испоштују, а да дају нетачне одговоре. Они који су одговорили на основу аналитичког размишљања (који су стварали идеје свесно и намерно) могли су да дају одговоре до истека рока, мада су ти одговори били погрешни. 

Хмм или Аха!

"Рокови стварају позадински осећај анксиозности. Анксиозност помера нечије мишљење од проницљивог ка аналитичком. Рокови су корисни да задржите људе на задатку, али ако су потребне креативне идеје, боље је имати флексибилан циљни датум. Тачан рок ће дати резултате, али су мање шансе да ти резултати буду креативни. " објаснио је Куниос.

Аналитичко мишљење је најбоље користити за проблеме у којима су познате стратегије за решавање проблема, као што су аритметичке, сматрају истраживачи. За нове проблеме, без одређеног пута за проналажење решења, „Аха!" моменти су често најбољи.

Нова студија показује да више пажње треба посветити овим изненадним мислима. "То значи да у свим врстама личних и професионалних ситуација, треба схватити озбиљно када особа има истинску, изненадну идеју", рекао је Куниос.