Олимпијска дисциплина: физика

Пливање

Победа у олимпијским пливачким тркама често зависи од стотинке секунде. С обзиром на такав ред величина, танка је линија између победе и пораза, па на резултат утичу и најситнији детаљи. Пливачи се стога труде да приликом пливања смање отпор воде.

Отпор воде повећава се у зависности од површине тела које је у додиру с водом, због чега пливачи настоје да им тело буде што издуженије и да ноге и руке што мање скрећу у страну. Поред облика тела, на резултате утиче и његова глаткоћа: уобичајено је да пливачи депилирају цело тело или да носе капице, али неки чак носе посебна одела за пливање, направљена од материјала који опонаша ајкулину кожу.

Још један од фактора о којем пливачи морају повести рачуна јесте пловност, односно потисак. Будући да при кретању вода пружа већи отпор од ваздуха, пливачима је у интересу да им тело остаје што ближе површини воде и да буде колико је могуће изложено ваздуху, да не тоне дубље у воду.

Гимнастика

Када посматрамо гимнастичаре како изводе скокове са окретима, можемо јасно уочити значај ʼмомента импулсаʼ. Наиме, свако тело које се врти око једне тачке има моменат импулса који зависи од масе, брзине и мере у којој се маса (у овом случају маса гимнастичара) простире од центра гравитације тела. Услед тога, гимнастичари при скоковима скупљају ноге и руке ка телу, како би маса тела заузимала што мању површину.

Трећи Њутнов закон игра важну улогу у гимнастици - свака акција изазива реакцију. Закон је на снази приликом сваког снажног одраза гимнастичара - они се јако ногама одбијају од подлоге како би она њих јако одгурнула у скок.

Скокови у воду

Олимпијски скакачи теже да при скоковима у воду праве што лепше окрете и да притом зароне што неприметније. Што већи пљусак направе при сусрету са водом ‒ добијају више казнених поена.
На самом почетку, приликом одраза са скаконице, још једном је на снази Њутнов закон акције и реакције. Што јачи одраз, то скакач има више времена да направи све окрете који су му неопходни.

Како се приближава води, скакач настоји да тело постави што вертиканије и уже - налик на шипку. Професорка биологије Џил Макнит Греј са Универзитета Дорнсаjф у Калифорнији објашњава да приликом урањања скакач настоји да уђе вертикално јер на тај начин повлачи воду наниже са собом, и избегава запљускивање.

Бадминтон

Бадминтон је спортска игра слична тенису у којој се користи лопта боље позната као птичица. Та „лоптица" заправо има облик купе, а стране су јој направљене од мрежастог најлона, који подсећа на пера птице. „Перје" изазива много јачу вучну силу од отпора ваздуха, због чега „птичица" лети много спорије од обичних лопти.

Перјем се успоставља аеродинамичка стабилност - независно од тога како је птичица окренута када је рекет удари, она ће се у ваздуху увек окренути тако да јој перје буде позади. Услед јаке вучне силе, играчи бадминтона морају уложити додатну снагу како би птичицу пребацили на другу страну терена.