Мендељејевљев лет балоном

Пажња човека у корпи није била толико усредсређена на сам лет колико на помрачење Сунца које је желео да посматра неометен облацима и ковитлањем атмосфере. Био је то нико други до Дмитриј Иванович Мендељејев.

Главни разлог за посматрање помрачења Сунца из балона била је могућност проучавања Сунчеве короне. Мендељејева је привукла замисао да одлике Сунчеве короне потенцијално крију у себи кључ за доказивање или оповргавање хипотезе о настанку Сунчевог система из огромног облака гаса и прашине - хипотезе коју су у осамнаестом веку први формулисали Имануел Кант и Пјер Симон Лаплас. Поред тога што је увиђао да постоје велики изгледи да дође до одређених доказа да је Сунчев систем уистину настао на тај начин, Мендељејев је, као и многи други научници, знао да боље упознавање короне, коју је у то време било могуће посматрати искључиво за време помрачења, пружа најбољу прилику да се разумеју устројство Сунца и опште законитости које управљају кретањем материје и енергије у Сунчевом систему.

Лет угледног професора привукао је велику пажњу јавности, те се на пустој пољани северозападно од Клина сакупила прилично велика група знатижељних посматрача. Првобитно је било предвиђено да балоном управља пилот Александар Матвејевич Ковањко, али је, услед обилне кише која је падала претходног дана, ваздух био толико засићен влажношћу да балон није био у стању да понесе два човека. Тада је Мендељејев, упркос забринутости, па и преклињању своје породице и пријатеља, одлучио да полети сâм. Балон је достигао висину од 3,8 километара, што није било довољно да се у потпуности уздигне изнад облака који су делимично заклањали Сунце. Упркос томе, научник је извео планирана посматрања короне, пажљиво бележећи резултате.

Једнако пажљиво Мендељејев је забележио кључне метеоролошке податке и информације о лету. Иако је пажња научника била превасходно усредсређена на Сунце, он је ипак, по оштем мишљењу, показао и велику спретност у управљању летелицом, као и солидно познавање принципа аеронаутике. Након што се успешно приземљио, Мендељејев није могао да не одговори раздраганим пријатељима који су гласно узвикивали како је имао огромну срећу да се врати жив и здрав - напоменувши им да су, поред среће, за исход подухвата свакако били од значаја и његова сталоженост и разложно поступање.

За свој лет, Мендељејев је у Паризу награђен медаљом Француске академије аеростатске метеорологије. Запажања која је стекао, како о Сунцу тако и о летењу, Мендељејев је објавио у исцрпним научним текстовима, истичући да свој лет над Клином не би сматрао узалудним чак ни уколико би се показало да су изведена посматрања од релативно малог значаја за науку - уколико би само његов лет послужио као речит доказ да човек уистину може лако и безбедно да језди атмосфером. Тако је Дмитриј Иванович Мендељејев, прослављен као човек који је одгонетнуо Периодни систем елемената и допринео разрешењу многобројних значајних научних питања, уједно постао и пионир ере летећих машина која ће убрзо уследити.

Свој најснажнији мотив да не устукне пред изазовом да балоном управља потпуно сам ‒ Дмитриј Иванович Мендељејев је објаснио следећим речима: „Велику улогу у мојој одлуци играло је оно схватање по ком о нама, професорима и научницима уопште, уобичајено свуда мисле да ми само причамо, делимо савете, а да притом сами не умемо да се искажемо на делу, већ нам је, као штапским генералима, увек неопходан неки мужик да ради и обавља посао, а без њега би нам све испадало из руку. Пожелео сам да покажем да је такво мишљење, макар можда и било праведно према некима, неправедно према онима у области природних наука, који читав живот проводе у лабораторији, на експедицијама и у истраживању Природе. Ми беспоговорно морамо да владамо практичним вештинама и схватио сам да би било корисно то и показати, како би једном свима постала јасна истина уместо предрасуде. Ово је била изврсна прилика за то."