Романтични сусрети неандерталаца и древних људи

Први траг ДНК неандерталаца нађен је у фосилном остатку 1997. године. Од тада, научници су у бројним костима неандерталаца открили генетички материјал, па и комплетне геноме, а резултати тих анализа пружили су велико изненађење.

Данас, до два процента ДНК неафричких људи потиче од неандерталаца. То генетичко наслеђе резултат је полног мешања неандерталаца и предака данашњих Европљана и Азијата, које је трајало отприлике 50.000 година. 
Најновије студије, такође, скрећу пажњу на то да је укрштање утицало и на здравље данашњих људи ‒ од појаве алергија до депресије.

Међутим, научници су недавно открили да су гени циркулисали у оба правца. У студији објављеној у часопису „Нејчер", наводе се анализе научника који су у Алтају, у Сибиру, у остацима неандерталаца женског пола нашли делове генетичког материјала човека. Та размена се, према закључку научника, догодила пре око 100.000 година. Најновија временска одредница је збуњујућа, јер постоје многи докази који указују на то да преци данашњих неафриканаца нису мигрирали из Африке до пре неких 50.000 или 60.000 година. Могуће је, сматрају истраживачи, да су ти неандерталци добили ДНК као последицу мистериозних раних миграција људи. „Мислим да су наша запажања тачна, али је прича која се крије иза тога прилично спорна", рекао је др Адам Сјепл, генетичар из Лабораторије „Колд Спринг Харбор" и коаутор студије.

Хомосапијенси и неандерталци раздвојили су се од заједничког претка пре око 600.000 година у Африци. Касније су се преци неандерталаца проширили Европом, Блиским истоком и централном Азијом. Током еволуције, неандерталци су стекли посебну анатомију, здепасту и јаку грађу, и били су импресивни ловци на крупну дивљач. Сматра се да су последњи неандерталаци умрли пре 40.000 година.

Научници Инстутута за еволуциону антропологију „Макс Планк" прикупили су 2010. године готово 60 процената генома неандерталца из фосила нађених у пећини у Хрватској. Откривено је да су неандерталци имали заједничке генске мутације са данашњим Европљанима и Азијатима, али не и са модерним Африканцима.

Три године касније, тим Института реконструисао је комплетне геноме мушкарца неадерталца из кости прста старог најмање 50.000 година, откривеног у Алтају. Поређење генома из Сибира и генома модерног човека потрдило је укрштање.

Научници су недавно прикупили још ДНК материјала из европских фосила неандерталаца, и детаљно реконструисали један хромозом ‒ „хромозом 21". Др Серџи Кастељано, генетичар Инстутута „Макс Планк", упоредио је европски ДНК неандерталца са узорцима гена из Сибира. Интересовало га је колико су биле изоловане популације неандерталаца међусобно, и у каквим су односима биле са данашњим људима. У томе му се прикључио др Сјепл, чији је тим, уназад неколико година, развио статистичке моделе за праћење промена ДНК током времена. Користећи ту технику, истраживачи су у могућности да упореде геноме и изведу закључке о њиховој заједничкој генетичкој историји ‒ на пример, како су се преци неандерталаца раздвојили, и колике су популације тих предака биле.

Истраживачки тим користио је те моделе да анализира ДНК неандерталаца и хомосапијенса. Резултати су потврдили закључке претходне студије. Део ДНК неандерталаца завршио је код модерних Европљана и Азијата.

Додатно, нађен је још један неочекивани пример размене гена: неандерталци из Сибира деле неке мутације са данашњим Африканцима, али не и са Европљанима и Азијатима. Налаз сугерише да се афички род људи укрштао са прецима неандерталаца из Алтаја, пре него што су се они издвојили од осталих. Др Касетљано и др Сјепл прво су мислили да нешто није у реду са њиховим налазом и поновили су поступак. „Поновили смо анализу више пута, али резулат је увек био исти", рекао је др Сјепл за „Њујорк тајмс".

Једном када су прихватили да је до укрштања заиста дошло, утврдили су и када се то догодило. Наиме, када се ДНК преноси генерацијама, настају нове комбинације, што истраживачима омогућава да утврде временску дистанцу. На основу тих мешања гена, проценили су да су се људи и преци неандерталаца из Сибира укрштали пре 100.000 година.

„Заиста чудно, то је мој главни утисак", рекао је др Бенс Виола, палеонтолог са Унивезитета у Торонту и коаутор студије, и додао да је био скептичан када је видео нове генетичке податке. Ипак, кренуо је у потрагу за могућим одговорима међу фосилним остацима. Тако, на пример, научници су 1930. године у Израелу открили остатке 120.000 година старог фосила, који је био налик данашњим људима. Многи су били мишљења да је узорак фосила последица неуспеле миграције из Африке, и да није у генетичкој вези са данашњим људима.

Прошле јесени, кинески истраживачи открили су један интригрантни доказ ‒ 47 зуба, чија је старост, процењују од 80.000 до 120.000 година. Научници тврде да су зуби припадали модерним људима. Ипак, др Виола није сасвим убеђен у тачност кинеске студије, он сматра да је највероватнији сценарио тај да су се људи током миграције на Блиски исток срели са неандерталцима и укрстили. Неандерталци су затим кренули на исток у Сибир, носећи људски ДНК са собом. „Чини се да је заиста тако било. Нови налази су прилично кохерентни", каже Џонатан К. Причард, генетичар Универзитета Станфорд, који није учествовао у студији.

Др Причард сматра да би даља истраживања древне ДНК помогла да се одгонетну многа питања које нова студија о укрштању древних људи и неандерталаца отвара, док би научницима то свакако помогло у разумевању нивоа и сложености тог односа. Он верује да ћемо у наредних неколико година имати више података који би могли да разреше ту веома интересантну слагалицу.