Чоколада, краљица слаткиша

Била је позната још у доба Астека, који су сушили зрна какаоа на ватри, млели их и мешали са водом и љутом папричицом! Тада је чоколада била доступна само у високим слојевима друштва, али је давана и војницима пред одлазак у битку, јер је сматрана средством за јачање.

Настаје од какао праха добијеног од плодова биљке какаовац (ʼTheobroma cacaoʼ) пореклом из Централне Америке. У Европу су је пренели Шпанци приликом својих освајања у 15. веку.

Прекретницу у производњи чоколаде направио је холандски хемичар Кунрад ван Хаутен, када је помоћу хидрауличне пресе екстраховао скоро 50% какаовог масла, које је пливало по површини и било непривлачно за око. Тако је добио масу која је могла да се меље у прах.

Много касније какао бутер се топио, а тако добијеној глаткој маси додаван је шећер, што је чоколаду учинило укуснијом. Пошто садржи маст и шећер, чоколада ствара осећај ситости, а гвожђе подстиче транспорт кисеоника у мозак, што повећава будност и активност читавог организма.

Врсте чоколаде

Чоколада за кување (или незаслађена чоколада) не садржи додатке попут млека или шећера. Црна чоколада садржи већи проценат какао зрна (минимум 50% какао делова). Сматра се најквалитетнијом и најздравијом врстом чоколаде.

Црна чоколада може се поделити према проценту какаоа, какао бутера и шећера. Уколико садржи најмање 15% течног какаоа и исто толико какао бутера, а минимум укупне количине какао делова је 60%, онда спада у слатке чоколаде.

Уколико је проценат течног какаоа најмање 35% и исто толико садржи какао бутера и шећера, онда спада у горке чоколаде.

Млечна чоколада садржи исте састојке као и црна, али се додаје и млеко у праху, чији квалитет, заједно са процентом какао делова, одређује укупни квалитет производа. Сматра се да мора имати минимум 30% какао делова.

Бела чоколада садржи исте састојке као и млечна, осим што има какао бутер, а не какао масу. Квалитетна бела чоколада мора имати минимум 26% какао делова, односно какао бутера.

Чоколада и здравље

Чоколада садржи велики број хемијских састојака. Фенилетиламин делује на крвни притисак и ниво глукозе у крви. Магнезијум смирује нервну напетост, а гвожђе помаже код благе анемије.

Кофеин је такође у саставу чоколаде, али га има много мање него у кафи ‒ за количину коју садржи једна шољица кафе, потребно је 800 г чоколаде.

Према резултатима светских истраживања, црна чоколада која садржи више од 60% какао делова веома је јак антиоксиданс, а будући да садржи полифенол и флавоноид, чисти организам од слободних радикала. Такође, до 10% повећава производњу ХДЛ (доброг холестерола), који штити крвне судове.

Ако више волите млечну чоколаду, требало би да знате да је попут неке „разблажене" варијанте, чије су све добре вредности стављене по страни науштрб доброг укуса. Садржај какао делова је и до три пута мањи, док додато млеко садржи засићене масноће које ипак повећавају ниво холестерола.

Црна чоколада такође садржи засићене масти, али оне су из какао путера, у облику стеаринске киселине која нимало не утиче на нивое холестерола. Друга чињеница је да млечна чоколада садржи више шећера, који последично подиже апетит, док код црне чоколаде нема такав учинак.

Када једемо слатко, количина шећера у крви диже се нагло, а онда брзо и пада, па смо брже гладни и једемо више. Масна храна и храна богата угљеним хидратима стимулише такве реакције мозга и као резултат може да се деси да се и преједемо.

Бела чоколада се и не може назвати чоколадом. То је производ базиран на шећеру и масноћи. Ако црна чоколада здравствене ефекте дугује великом садржају какао делова, онда је код беле такав ефекат раван нули.

Зато, као и у свему, и у исхрани је потребан баланс. Јести чоколаду је добро, али није добро ако је једете превише. Неколико коцкица тамне чоколаде дневно довољно је да осетите добробит од антиоксиданса и минерала које садржи.