Селективно сећање као рани показатељ губитка памћења код старијих особа

Тест памћења емоционалних садржаја

Мајкл Јаса, професор који се бави неуробиологијом и испитивањем понашања, заједно с колегама направио је наменски тест којим се испитује памћење прича различитог емоционалног садржаја.

Циљ је да се објективно утврди мањак запамћеног садржаја код испитаника, као и негирање или одбацивање одређених елемената приче. Испитаници су различитог старосног узраста, а посебно су циљани они који би могли бити у почетном стадијуму Алцхајмерове болести.

У испитивању су учествовале 32 старије особе ‒ 21 жена и 11 мушкараца просечне старости 74,8 година. Њима су наглас читане приче а они су били замољени да испричају све детаље којих се сећају двадесет минута после читања, и седам дана након тога.

Научницима је било важно да уоче варијације које настају током времена. Циљ је био да се упореде одговори субјеката на позитивне, негативне и неутралне приче како би се утврдила улога емоционалног фактора у памћењу, односно заборављању садржаја.

Исти испитаници радили су и контролни тест општег памћења. Важно је напоменути да ни код једног субјекта није било упадљивог оштећења памћења нити је ико од њих имао већ установљену клиничку дијагнозу.

Резултати студије

Анализом резултата, истраживачи су утврдили да старије особе које имају лошије резултате на тесту показују упадљиву склоност ка памћењу позитивних садржаја, уз слабо меморисање неутралних садржаја.

С друге стране, особе са бољим резултатом на тесту општег памћења, запамтиле су много више детаља из прича неутралног садржаја, али науштрб памћења позитивних детаља.
Професор Јаса је објаснио:

„ Претпостављамо да је склоност ка памћењу позитивних садржаја компензаторни механизам који маскира почетак процеса губљења памћења код старијих. Ипак, и даље је то само претпоставка.

Селективно памћење позитивних детаља може бити у вези са емоционалним фактором и вредностима које ти садржаји имају за појединца. Управо разумевање механизама који стоје иза оваквих резултата биће циљ наредних студија".

Будуће студије биће засноване на претпоставци да постоји већа вероватноћа да ће се код особа које су склоне да памте претежно позитивне садржаје током времена развити Алцхајмерова болест.

Ако се то докаже, нови тест ће бити стандардизована техника за рано и објективно утврђивање могућности тог обољења.