Дан еколошког дефицита

Пет дана раније него прошле године, човечанство ће потрошити буџет природних ресурса за читаву годину, поручује међународна истраживачка организација Мрежа за глобални еколошки отисак (Global Footprint Network).

Ова Мрежа прати потрошњу природних ресурса које направи човек (еколошки отисак) у односу на способност природе да обнави те ресурса, и настоји да утиче на промену начина на који свет управља природним добрима и како реагује на климатске промене.

Дан еколошког дефцита помера се сваке године унапред. Тако је 2000. године он био почетком октобра, док је прошле године пао 13. августа.

То се догађа зато што у атмосферу емитујемо све више угљен-диоксида него што наши океани и шуме могу да апсорбују, исцрпљујемо залихе рибе и сечемо шуме него што се оне могу да се репродукују и поново да израсту, поручују из Мреже.

Еколошки отисак представља однос потреба за ресурсима и потрошње природних ресурса (воде, земљишта, ваздуха, угља, нафте, руда, итд.), и што је већа њихова потрошња већи је и еколошки отисак, јер природа нема могућност да истом брзином надокнади своје ресурсе.

У раздобљу од 1961. до 2012. године, Србија је од земаља из окружења имала најнижи еколошки отисак од 2,7 глобалних хектара по становнику (гха), а за њом след Босна и Херцеговина са 3,1 гха и Хрватска са 3,9 гха.

Највећи еколошки отисак у региону у том периоду имала је Словенија, чак 5,8 гха, према подацима објављеним на сајту Мреже. 
Емисије угљен-диоксида најбржи су растући фактор прекомерне потрошње и карбонски отисак човечанства сада чини 60 одсто потражње човечанства од природе.

Уколико желимо да постигнемо задате циљеве климатског споразума, који је у децембру 2015. у Паризу усвојило готово 200 земаља, емисије угљен-диоксида морју постепено да падају, до близине нуле, до 2050. године, што захтева нови, односно другачији начин живота на нашој планети, истичу представници Мреже.

Неке земље у свету прихватиле су изазов. Костарика је, на пример, у прва три месеца 2016. године чак 97 одсто своје електричне енергије произвела из обновљивих извора. Португалија, Немачка и Велика Британија такође су достигле нове нивое употребе обновљивих извора енергије, док је влада у Кини осмислила план за смањење потрошње меса својих грађана за 50 одсто. То ће емисију угљен диоксида из кинеске сточарске индустрије смањити за једну милијарду тона до 2030. године.