Међународна космичка станица – живот у орбити

За то време, станица је била дом за више од 220 жена и мушкараца из различитих земаља, у тимовима од троје или шесторо. Модуларни концепт грађе омогућио је постепено додавање елемената различите намене, те је данас станица у целини дуга око стотину метара. Њени главни делови су руски модули Звезда и Зарја, амерички ‒ Јунити, Дестини, Хармони и Транквилити, европски Коламбус и јапански Кибо, уз бројне потпорне, складишне и помоћне компоненте, соларне плоче за снабдевање енергијом, ваздушне коморе за пристајање космичких бродова, префињену роботску руку канадске израде и куполу за посматрање са седам прозора, начињену у Италији.

Станица кружи око наше планете на удаљености у распону од 330 до 435 километара и у ведрим ноћима може се опазити голим оком као сјајна тачка која лагано клизи небом.

Техничка решења развијена да олакшају суочавање са изазовима живота у условима микрогравитације, популарно називане „бестежинским стањем" ‒ од посебних начина паковања оброкâ и употребе хране, преко наменски осмишљених уређаја за одржавање личне хигијене и рециклирање воде, све до првог залогаја зелене салате узгојене у свемиру ‒ отворила су путеве ка бројним новим технологијама које се увелико користе и на Земљи.

Биолошки и биомедицински експерименти дали су драгоцене информације о утицају свемирског окружења на жива бића (микроорганизме, црве, инсекте, пауке, рибе, глодаре), али и о деловању микрогравитације на здравље људи и употреби савремених медицинских уређаја у свемиру. Многи испитивани организми показали су отпорност на неповољне услове, што може бити значајно у потрази за животом у васиони. На станици су изведена и бројна истраживања из области физике и хемије материјала. Поред тога, алфа магнетски спектрометар трага за одговорима на питања о природи загонетне „тамне материје", испитујући сударе космичких зрака са Земљином атмосфером, а одговарајући инструменти проучавају интеракције Сунчевог ветра са магнетним пољем наше планете, као и утицај астрофизичких чинилаца на климу.

На станици је начињено и узгредно запажање које се дубоко одразило на разумевање процеса формирања планетарних системa: понашање млевене кафе и других зрнастих материјала при микрогравитацији указало је научницима на пресудну улогу електростатичког привлачења у почетној фази стварања грудвица од којих ће настати звезде и планете.

Непрестано изложена опасностима негостољубиве средине, Међународна космичка станица одржала се деценију и по захваљујући сталним напорима и одважности астронаута, који су често излазили из ње да би извршили различите поправке. Станица је успешно пребродила неколико потенцијално озбиљних хаварија, блиски сусрет са космичким отпадом, као и Сунчеве буре које су захтевале да се посада пресели у одељак са посебном заштитом од погубног зрачења. Стога свакако није лишена ироније чињеница да дугорочну будућност станице, далеко више од било које свемирске недаће, угрожавају политичке напетости на Земљи и вечита дебата о сврсисходности крупних новчаних улагања која такав јединствени научноистраживачки подухват изискује. Ипак, договорено је да ће Међународна космичка станица бити у радном стању још најмање осам година, а све се више говори и о будућој улози станице у припреми евентуалних истраживачких мисија упућених ка Месецу или Марсу.

Поред научног доприноса о којем сведочи више од 1200 објављених радова, Међународна космичка станица игра важну улогу у образовним активностима кроз посебно осмишљене наставне пројекте, директан контакт са астронаутима и обиље доступног материјала, укључујући и интерактивни тродимензионални модел станице који заинтересованима пружа прилику да се опробају у решавању верно симулираних проблемa. Чланови посадa пружили су и велики допринос бољем разумевању науке у јавности и подизању свести о општем значају космичких истраживања.

Повезујућу и просветитељску улогу Међународне космичке станице можда је најбоље исказала култна песма Дејвида Боувија „Space Oddity", коју је надахнуто прилагодио и извео канадски астронаут Крис Хедфилд, подаривши јој ново значење.

Тако опевана, Међународна космичка станица је савремено отеловљење и плод истраживачког духа исказаног славном реченицом пионира астронаутике Константина Едуардовича Циолковског: „Земља је колевка човечанства ‒ али ко би желео да заувек остане у колевци?"