Дете које касно леже ‒ по одрастању биће теже

Одлазак на спавање после девет сати увече удвостручује могућност да ће дете касније у животу имати проблема са прекомерном тежином.

Гојазност је један од горућих здравствених проблема 21. века, а многи стручњаци чак сматрају да је у питању епидемија светских размера. Прекомерна тежина у порасту је и код деце. Представља ризик за трајну гојазност, посебно ако настане у прве три године живота или у пубертету. Вишак килограма може да доведе до поремећаја масноћа у крви, шећерне болести, повишеног крвног притиска, срчаних обољења, сметњи у зглобовима и депресивних криза. Гојазни младићи чешће имају проблема са потенцијом и стерилитетом, а девојке пате од поремећаја менструалног циклуса. Гојазност може да утиче и на настанак тумора дојке.

Вишак килограма код деце велики је здравствени проблем и у Сједињеним Америчким Државама. Према најновијим подацима Центра за контролу и превенцију болести, 17 процената (укупно 12,7 милиона) америчке деце и адолесцената јесте гојазно. 
 Научници Државног универзитета у Охају истраживали су како навике спавања у предшколском узрасту утичу на гојазност у каснијем животу.

„Предшколци" који редовно одлазе на спавање до осам сати увече имају мање шансе да постану гојазни као тинејџери, за разлику од вршњака који лежу касније. Одлазак на спавање после девет сати увече могуће удвостручује изгледе да ће дете касније у животу имати проблема са прекомерном тежином, закључак је Саре Андерсон, главне ауторке студије и професорке епидемиологије на том универзитету.

Тим стручњака са Андерсоновом на челу фокусирао се на време одласка на спавање јер оно има већи утицај на дужину трајања сна него што има време буђења, над којим родитељи имају мању контролу. Скоро хиљаду здравих беба рођених 1991. године у десет различитих места у САД било је укључено у студију о раној бризи о деци и развоју младих. Истраживачи су поделили време одласка на спавање предшколаца у три категорије: у осам сати увече или раније; између осам и девет часова ; после девет увече. По другој категорији (одлазак на спавање између осам и девет сати увече) руководило се педесет процената деце ‒ учесника у истраживању, док је по 25% испитаника одлазило на починак у складу са првом и трећом категоријом. Деца су имала око четири и по године кад су њихове мајке известиле о типичном времену када радним данима одлазе на спавање.

Научници су повезали време починка у предшколском узрасту са гојазноћшу када су деца у просеку имала 15 година. Приметили су значајну разлику: само једно од десеторо деце са „најранијим временом" спавања било је гојазно као тинејџер, у поређењу са 16 процената деце са средњим временом и 23 одсто оних који су одлазили ​​у кревет најкасније.

Узимајући у обзир чињеницу да породични односи могу да утичу на навике као што је време одласка на спавање, професорка Андерсон и колеге су помоћу видео-снимака испитали интеракцију између мајке и детета током заједничке игре. Научници називају ову вредност „мајчинска осетљивост" и она укључује: подршку мајке, поштовање аутономије детета и одсуство непријатељства.

Без обзира на квалитет односа мајке и детета, откривена је јака веза између времена одласка на спавање и гојазности. Ипак, деца која су одлазила ​​у кревет најкасније и чије су мајке показивале најнижи степен осетљивости ‒ суочена су са највећим ризиком од гојазности.
Истраживачи су такође открили да касније одлазе на починак следеће групе: деца која нису европског порекла, малишани чије су мајке нижег степена образовања, те они који су живели у домаћинствима са ниским примањима.

„Рано стављање детета у кревет не гарантује да ће оно одмах заспати дубоким сном, али успостављање доследне рутине одласка на спавање повећава вероватноћу да ће дете одспавати онолико колико му је потребно за оптимално функционисање", рекла је Андерсонова. Истакла је да је њихов рад указао да је ранији одлазак на спавање конкретан начин на који родитељи могу да смање ризик од гојазности код свог детета, а и вероватно је да ће то имати позитиван утицај на понашање и на социјални, емоционални и когнитивни развој детета.

У свом досадашњем раду тим истраживача са Државног универзитета у Охају није одговорио на питања о томе како се време спавања преплиће са разним другим факторима који могу допринети дечијој гојазности, укључујући физичку активност и исхрану. За професорку Андерсон и колеге то остаје текућа област истраживања.