Уља која се „доливају” за здравље

Бадемово, сунцокретово, кукурузно, кокосово или маслиново ‒ свако од наведених уља има нутритивну и лековиту вредност јер се добија из плодова који представљају језгро витамина и антиоксиданса. Међутим, да би уље задржало богате састојке плода, мора бити пажљиво обрађено.

Мане индустријски произведених уља

Већина потрошача одлучује се за индустријска, рафинисана уља због доступности и економских разлога. Рафинисање је последица индустријске потребе за квантитетом, при чему се, по природним законима, мање мисли на квалитет. Наиме, једноставним хладним цеђењем, у семенкама и плодовима остаје доста неискоришћеног уља, док индустријском обрадом у плоду остане само 1% уља. Наравно, у таквом процесу често учествују разна хемијска средства, која обезбеђују прихватљив укус и боју. Уколико се већ одлучите за употребу рафинисаног уља, важно је да га не користите више пута, поготово уколико припремате храну на високим температурама.

За кување су најпогоднија уља са високом тачком димљења, која могу да поднесу високу температуру пре него што масти почну да се разграђују. За преливање салата стручњаци препоручују пресована или хладно цеђена уља богатог укуса. Што се тиче самог квалитета, најпознатија уља потичу из Италије, Грчке, Шпаније, Туниса...

Нутриционисти наглашавају да никако не треба бити искључив, баш због толике разноликости јестивих уља која су данас у понуди. Најбоље је мешати и комбиновати уља, јер ће се тако постићи занимљивији укус, али и комплекснија нутритивна вредност.

Врсте јестивих уља

Маслиново уље је симбол медитеранске кухиње, а она је опет синоним за здраву исхрану. Познато је да су медитерански народи најдужег животног века и да најмање оболевају од кардиоваскуларних и малигних обољења. Маслиново уље утиче на повећање доброг холестерола (ХДЛ) и смањење лошег (ЛДЛ), садржи антиоксидансе, полифеноле и витамине А, Е, Д и К. Занимљиво је да садржи једињење које је основа за производњу аналгетика, па може помоћи при разним болним упалама организма. Колико је корисно сведочи и његова вишеструка употреба у козметици и фармацији. У гастрономији се може употребљавати за припрему салата, али и топлих јела, јер подноси температуре до 190 степени. Треба га чувати на хладном и тамном месту. Има врло занимљиву арому без које многе салате не би имале шарм по коме су се прославиле. 

Сунцокретово уље поред витамина Е, тзв. заштитника коже, садржи и витамине из групе Б, те магнезијум, селен, манган. Врло је лагано и неутрално, те је захвално за најразноликије употребе у гастрономији. Још од давнина се користи за „чишћење" организма од штетних материја, а многи и данас верују у детоксикацију петнаестоминутним „мућкањем" уља у устима, сваког јутра пре оброка.

Сусамово уље је заштитни знак азијске кухиње, а познато је као једно од најздравијих због линолеинске киселине ‒ есенцијалне масне киселине коју наш организам не може сам да произведе. Масне киселине су неопходне за одржавање нервног и кардиоваскуларног система, а њихов недостатак може да доведе до губитка косе, кожних обољења, наглих промена расположења. Стога, сусамово уље може утицати позитивно на расположење, изглед косе и зуба, а препоручује се и за бољи рад јетре и бубрега.

Бундевино уље је горкастог укуса и тамне боје, али је врло лековито, те се више препоручује као лек него као додатак јелима. Врло је прогресивно у лечењу стерилитета, и обољења простате. Користи се и за јачање имунитета.

Није случајно што се на многим амбалажама производа за негу косе и коже налази слика бадема. Бадемово уље хидрира кожу, помаже у нези испуцалих усана, а витамини А, Е и Б врло су ефикасни против старења коже. Ублажава болове код упале мишића, па га је добро користити и за масажу. Пријатног је мириса и има умирујуће дејство.

Кокосово уље се брзо претвара у енергију, а не таложи се у виду масти на крвним судовима. Повећава издржљивост организма, па се препоручује у исхрани спортиста. Има антивирусно и антибактеријско дејство.

Палмино уље је врло стабилно на високим температурама па се препоручује за пржење и кување.