среда, 03.08.2016, 09:13 -> 09:23
Извор: РТС
Аутор: Маријана Вук Мрђа
Хајка на холестерол
Са порастом хроничних болести у свету почела је и „хајка” на холестерол
Листа озлоглашених намирница временом се мењала. Ипак, већ двадесет година присутна је информација да повишене вредности липида у крви могу довести до озбиљнијих здравствених проблема. И то је постао аксиом. Мењају се научне препоруке о пожељним вредностима холестерола у крви. Према досадашњим наводима, пожељна концентрација укупног холестерола износи пет милимола (mmol/l).
У суштини, све се своди на меру. Превише холестерола убија. Премало истог, такође ремети нормално функционисање организма.
Без холестерола нема живота
Како то сад - без холестерола нема живота? Једноставно - холестерол је изворна материја за синтезу хормона. Неопходан је пре свега у синтези хормона полних жлезда и хормона коре надбубрега, витамина Д и жучних киселина. Важно је рећи и да је холестерол неопходан као саставни део организма ‒ као структурна материја у ћелијским мембранама.
Холестерол се убраја у зоостероле јер је типичан прозвод животињског метаболизма и јавља се у храни животињског порекла. На појединим производима који су очигледно биљног порекла често је истакнуто „без холестерола". У коштичавом воћу, на пример, не може бити холестерола. Питамо се да ли је то маркетинг у служби хајке на холестерол, предрасуда да нисмо довољно информисани или образовна порука. У литератури се наводе намирнице биљног порекла које у сложеном биохемијском механизму утичу на стварање носача честице холестерола и на повећање концетрације доброг холестерола ‒ маслиново уље је пример.
Да је све врло једноставно и да једино исхраном животињског порекла уносимо холестерол, вегетеријанци не би никада имали повећане вредности масноћа у крви. А није баш тако... Организам има способност да синтетизује две трећине ендогеног холестерола, док се само једна трећина уноси храном. То је онда егзогени холестерол. Везује се за протеине, раствара у крвној плазми и циркулише крвотоком.
Да би се разумело како повећане вредности холестерола могу да доведу до исхемијске болести срца, неопходно је да се разуме синтеза, апсорпција и екскреција, излучивање. Поремећај у било којем од тих процеса повећава ризик за настанак артериосклеротских промена. Терапијски приступ у будућности биће усмерен на свако од тих поља.
Да прича буде заокружена, постоје две форме холестерола ‒ ЛДЛ и ХДЛ ‒ лош и добар холестерол. Разлика је значајна. Висок ниво ЛДЛ холестерола у крви истовремено повећава могућност оболевања од артериосклерозе. Што је концентрација ЛДЛ-а у плазми већа, већи је ризик од кардиоваскуларних и незаразних хроничних болести. ХДЛ холестерол нема атерогени потенцијал; заштитник је крвних судова. Штити нас од артериосклерозе.
Закључак би могао да буде једноставан: без холестерола нема живота, али повећена концетрација холестерола угрожава живот. Дакле, битна је мера ‒ ни премало ни превише.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар