Жене и економија

Савремена кретања у „култури могућности” подсећају на то да је равноправност међу половима један од незаобилазних друштвених услова.

Међутим, положај запослених и незапослених жена у 21. веку оптерећен је и законодавством и праксом. Како успоставити равнотежу, како помоћи жени да добро „плива" у свету у коме је економија императив свега што постоји?

Од друге половине 20. века жене масовно почињу да траже посао. Број запослених жена из године у годину је у порасту, може да се каже да се променила и полна структура запослених. Међутим, многе жене још увек нису у могућности да остваре сва своја права на послу и покажу праве потенцијале и способности. На тако нешто утичу бројни фактори. У неким срединама женама није омогућено да се адекватно образују, па су присиљене да раде једноставније послове, на којима се тешко напредује. Касније, по оснивању породице, важно је збринути децу ‒ иако се слика из дана у дан мења, та брига још увек спутава жену да мисли о напретку на послу. Амбициозне жене, које желе да напредују, а при томе не очекују никакве повластице у односу на мушкарце, мукотрпно се пробијају до руководећих места, и због тога често нису омиљене у окружењу.

Све могуће анализе указују на то да постоји још увек изразито дискриминаторска пракса послодоваца када се без изношења јасних аргумената радије опредељују за мушкарца него за жену, без обзира на то што обоје имају исте квалитете. Осим ускраћивања посла због могуће трудноће, неретко (посебно у ʼтранзиционимʼ земљама централне и источне Европе) жене добијају отказ послије порођаја, или им се чак ускраћује породиљско одсуство.

Таквим проблема би се вероватно другачије приступало да су жене у прилици да више учествују у власти и да буду на руководећим местима ‒ не због тога, како се често погрешно мисли, да би биле владарке и имале моћ над слабијима, већ због тога што та места директно утичу на мењање ставова, закона, правилника, одредби, навика...

Економски положај жена у Србији

Жене у Србији чине више од половине становништва и више од половине радне снаге. Стопа незапослених жена у Србији у 2009. години била је 24 одсто, а незапослених мушкараца 16 одсто.

Због економске кризе много жена је изгубило посао, и остало без пакета надокнаде, или могућности запослења. Такву ситуацију још више отежава преовлађујући стереотип на тржишту рада и чињеница да су жене само у 27 одсто храниоци домаћинства. Стопа незапослености је посебно висока у групи млађих жена, жена старости преко 45 година, Ромкиња (39% изнад просечне стопе незапослености) као и жена избеглица и расељених лица (32% изнад просека). У поређењу са мушкарцима, више запослених жена има образовање трећег степена, али је далеко мањи проценат оних које су на руководећим позицијама (26,8%).

Жене још увек зарађују 17% мање него мушкарци. Други видови дискриминације које жене доживљавају у потрази за послом исказују се кроз неједнак приступ женама и мушкарцима у интервјуима за посао, а огледају се и у различитим условима за рад, и немогућности напредовања у каријери, било због трудноће, било због неког другог разлога. Од укупног броја оних који напуштају посао због породичних разлога, 80% су жене. Веома је мали проценат жена које су основале фирму и воде сопствени посао (13,3%). Жене које имају посед на своје име или се воде као „носиоци домаћинства" представљају мањину (има их само 30%), услед чега не могу да користе својину као учешће за добијање кредита и оснивање сопственог посла.

Национална стратегија која је успостављена ради бољег положаја жена и унапређивања родне равноправности указује на главне разлоге неједнаког положаја жена у сфери економије.
Када се смањи буџет највише су погођене ‒ жене, које одмах морају да смањују средства која су одредиле за очување здравља, за више и боље образовање, за бригу о деци...Тако се повећава и сива економија, којом се највише искоришћавају жене.
Патријархални стереотипи огледају се и у избору образовања ‒ жене ређе бирају профитабилна занимања техничког усмерења и мање користе савремене технологије (нпр. информационе технологије).

Наша држава је држава јаких контраста када су запослене и незапослене жене у питању. Јако много жена принуђено је да се преквалификује, са надом да ће, после тога, наћи посао. Ипак, има жена које су успеле да остваре своје снове ‒ можемо их видети у малобројним, али успешним фабрикама, болницама, агенцијама, компанијама, у којима су на важним или руководећим позицијама.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 26. јул 2025.
34° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом