Стрес, зачин живота

Kао и сваки зачин, ако га је мало, добро је... Зàчини, подстакне, покрене читав физиолошки процес који нас чини јачим. Али, ако га је много... Презачињено јело није укусно ‒ каткад и поред добре воље не можемо појести преслану супу, није ни здрава. Тако је и са другим зачином - стресом. Да ли уопште можемо говорити о здравом и квалитетном животу који је презачињен стресом?

Научници су бројним студијама потврдили да је стрес релевантан фактор ризика - не можемо рећи за све, али - за већину обољења, од Алцхајмерове болести до рака. Колико сте пута чули да је неко добио шећер, лаички речено, на нервној бази; a тек да од нервирања „скочи" притисак. Поменули смо Ханса Селија, који је први дефинисао стрес. Знате ли да је он био Новосађанин и да реч стрес није енглеског порекла, већ да потиче са наших простора - од ʼтреснутиʼ, ʼстреснутиʼ.

Сваки човек сопствене проблеме доживљава као највеће. Стручно, психолошки речено - у дефинисању стреса неопходна је субјективна процена; потребно је да се одређени догађај или ситуација доживи као претња, губитак или као изазов...

У Америци постоји посебан Институт за стрес, на коме су објавили податак да су посете лекарима опште праксе повезане са стресом у 75-90% случајева.

Према неким изворима, у Америци 15 минута разговора са психијатром кошта 50 долара. На први поглед, не делују добро ни цена ни време. Да ли можете да испричате све што вас мучи за само 15 минута? Ипак, кажу ‒ ако промислите, видећете да има логике - и најтежи проблеми могу да се искажу са 25 речи. Што више објашњавамо, то се више удаљавамо од решења...

Стрес је несклад између онога што очекујемо и онога са чиме смо суочени. То региструје наш нервни систем, покреће посебан механизам и долази до лучења хормона. Ослобађа се глукоза. Крвни притисак је повишен. Срце ради убрзано. Повећано је лучење адреналина, бета ендорфина, допамина и норадреналина. Сви мишићи су у стању будности и спремни су за борбу или за бег. Ако стрес дуго траје, из дана у дан смо спремни да се боримо или да побегнемо. На крају, стрес побеђује нас. Из фазе аларма улазимо у исцрпљеност, праг болести. У бројним стручним студијама данас, стрес не посматрају само као окидач већ истражују и његову улогу у динамици напредовања болести.

Уместо закључка, цитирамо чувеног доктора Петра Станковића: „Болест је последица нецелисходне исхране, нецелисходна исхрана резултат изопачених прохтева а изопачени прохтеви производ психичке дисхармоније која наступа услед недостатка чисте љубави."