Марија Монтесори - пионир у раду са децом са сметњама и тешкоћама у развоју

Педагогија: методе „Монтесори"

У средишту Монтесори педагогије јесте дете ‒ не постоје виши циљеви. Др Монтесори је заступала мишљење да деца имају природне могућности да напредују у складу са индивидуалним способностима.

Метода укључује принципе у раду према којима је дете градитељ ‒ одрасли не би смели да га ометају у његовом саморазвоју, пре свега, због чињенице да је индивидуа која се развија својим темпом и у складу са сопственим склоностима и потребама.

Модел „Монтесори" не искључује опште законитости у развоју, својствене сваком детету, на пример, развој говора. Деца углавном око прве године живота почињу да изговарају прве слогове и кратке речи, али то када ће проговорити зависи од средине и наслеђа сваког детета.

Представљамо основне принципе Монтесори педагогије:

- дете је целовита и посебна особа;

- подршка у развоју не би требало да ремети дететове слободне одлуке, његово самостално размишљање и делање;

- учење је потребно и важно, али је одређено само оним што, у одређено време, дете сâмо жели да учи;

- дете има слободу избора;

- уз помоћ одраслих, дете треба да савлада препреке, а не да бежи од њих.

„Дечја кућa"

Током 1897. и 1898. године Марија Монтесори проширује своја знања похађањем курсева из педагогије. Њен рад са децом која имају тешкоће у развоју привлачи пажњу и заинтересованост научних кругова.

На педагошком конгресу у Торину (1899), Марија истиче да деца са тешкоћама у развоју имају право на образовање као и сва остала деца. Оригиналне педагошке методе и циљеве износила је сугестивно и тако привлачила пажњу стручњака и утицајних људи.

У Ортофреничкој школи је на посебан начин усмеравала и едуковала децу која су имала различите врсте душевних поремећаја. Методе су се већ тада показале као врло делотворне ‒ код деце се примећивао важан напредак.

Кроз стална усавршавања, праксе у Лондону и Паризу, Марија је постала врстан педагошки стручњак. Предавала је у Педагошкој школи Универзитета у Риму, објављивала значајне радове, међу којима се истиче дело „Педагошка антропологија".

Године 1907. Марија Монтесори је отворила прву Дечју кућу (Casa dei bambini), у једној од сиромашних општина у Риму. У наредним деценијама отвориле су се бројне Монтесори школе у читавој Европи, Северној и Јужној Америци, и другим крајевима света.