четвртак, 28.07.2016, 11:01 -> 14:27
Извор: РТС
Аутор: Косовка Ивић Бобић
Марија Монтесори - пионир у раду са децом са сметњама и тешкоћама у развоју
Међу представницима модерне и савремене педагогије у свету, др Марија Монтесори (1870‒1952) заузима значајно место. Међу првима је теоријски, али и практично представила научно засноване педагогошке методе; сматрају је најеминентнијом представницом Нове школе. Свестрана и образована (студирала је психологију, антропологију и филозофију), превасходно је желела да стекне практично, непосредно и експериментално искуство у раду са децом. За време студија медицине била је одговорна и за децу са менталним проблемима. Посматрајући их, решила је да се подробније упозна са могућим образовањем те деце.
Педагогија: методе „Монтесори"
У средишту Монтесори педагогије јесте дете ‒ не постоје виши циљеви. Др Монтесори је заступала мишљење да деца имају природне могућности да напредују у складу са индивидуалним способностима.
Метода укључује принципе у раду према којима је дете градитељ ‒ одрасли не би смели да га ометају у његовом саморазвоју, пре свега, због чињенице да је индивидуа која се развија својим темпом и у складу са сопственим склоностима и потребама.
Модел „Монтесори" не искључује опште законитости у развоју, својствене сваком детету, на пример, развој говора. Деца углавном око прве године живота почињу да изговарају прве слогове и кратке речи, али то када ће проговорити зависи од средине и наслеђа сваког детета.
Представљамо основне принципе Монтесори педагогије:
- дете је целовита и посебна особа;
- подршка у развоју не би требало да ремети дететове слободне одлуке, његово самостално размишљање и делање;
- учење је потребно и важно, али је одређено само оним што, у одређено време, дете сâмо жели да учи;
- дете има слободу избора;
- уз помоћ одраслих, дете треба да савлада препреке, а не да бежи од њих.
„Дечја кућa"
Током 1897. и 1898. године Марија Монтесори проширује своја знања похађањем курсева из педагогије. Њен рад са децом која имају тешкоће у развоју привлачи пажњу и заинтересованост научних кругова.
На педагошком конгресу у Торину (1899), Марија истиче да деца са тешкоћама у развоју имају право на образовање као и сва остала деца. Оригиналне педагошке методе и циљеве износила је сугестивно и тако привлачила пажњу стручњака и утицајних људи.
У Ортофреничкој школи је на посебан начин усмеравала и едуковала децу која су имала различите врсте душевних поремећаја. Методе су се већ тада показале као врло делотворне ‒ код деце се примећивао важан напредак.
Кроз стална усавршавања, праксе у Лондону и Паризу, Марија је постала врстан педагошки стручњак. Предавала је у Педагошкој школи Универзитета у Риму, објављивала значајне радове, међу којима се истиче дело „Педагошка антропологија".
Године 1907. Марија Монтесори је отворила прву Дечју кућу (Casa dei bambini), у једној од сиромашних општина у Риму. У наредним деценијама отвориле су се бројне Монтесори школе у читавој Европи, Северној и Јужној Америци, и другим крајевима света.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар