Пешачки туризам

Око шест милиона људи сваке године пешачи европским пешачким путевима ‒ од севера Европе до њеног јужног, источног и западног дела, од Британског острва и Скандинавије до Кипра, или од Гибралтара и Пиринејског полуострва до Црног мора.

Заправо, европским континентом пролази 12 пешачких стаза које је трасирала и означила Европска пешачка асоцијација, уз помоћ локалних планинарских друштава.

Тим пешачким путевима крећу се планинари, спортисти, туристи, љубитељи природе. Дужина пређене трасе зависи од тога колико „путници" имају кондиције, воље и слободног времена.

Поклоници пешачања углавном имају развијену свест о потреби очувања животне средине и иза себе не остављају отпад нити нарушавају природу на било који други начин. Напротив, они уживају у природи, упознају геоморфолошко наслеђе и заштићена природна добра; осматрају биљне и животињске врсте; чувају и обнављају старе историјске путеве; посећују рурална насеља удаљених подручја, у којима се негује вредно етнографско наслеђе, пре свега традиција и обичаји.

На пешачким рутама налазе се и културно-историјске знаменитости. Пешачки туризам је тако прилика да историју, културу и обичаје разних земаља и региона упознамо на аутентичан начин, и стекнемо искуство које је другачије од свега што нуде уобичајени туристички програми.

Пешачење заправо доприноси културној размени, поштовању различитости и ширењу пријатељства међу људима.

„Када се изузму вишевековна ходочашћа или принудна путовања пешице, пешачење је данас постало културни покрет одласка у природу или у друге урбане регије", сматра Бранислав Божовић, секретар Планинарског савеза Србије.

Он истиче да је пешачење посебан избор, одлука, животни став да се, насупрот брзом темпу живота и брзом транспорту, спорим кретањем упознају различити крајеви и људи.