Грми, сева, мозгање се спрема

Да ли сте се некада запитали ко стоји иза невероватно утицајних реклама попут Кока-Колинe са Деда Мразом? Одговор је: много мозгова. Једна од најефикаснијих техника креативног решавања проблема – брејнсторминг – настала је управо у маркетиншкој индустрији. Но шта заправо представља бура мозгова, мозголуја, пљусак идеја, или „када гром хоће и у коприве”?

Карактеристика олује је да током ње сви елементи без икаквих ограничења настоје да искажу сав свој потенцијал. Облаци пуштају кишу на земљу „као суманути", громови не престају да доказују своју силину док се не укључе аларми на аутомобилима, а ветар тера сваки лењи листић да се покрене и оде ко зна где.

Када олуја престане, ваздух је увек необично пријатан, сунце необично јасно, а земља необично освежена. Ефекти „буре мозгова" веома су слични.

Термин „брејнсторм" сковао је маркетиншки стручњак Алекс Озборн, који је 1939. године почео да развија успешније методе иновативности у области маркетинга.

Он је приметио да већина запослених теже самостално долази до креативних идеја. Зато је почео да организује сесије „групног размишљања", које је касније назвао „брејнстормовањем".

Лоше идеје су некада неопходне да би се дошло до добрих

Озборново виђење брејнстормовања подразумевало је да то првенствено буде прилика за спонтано набрајање идеја, без било каквог осуђивања и критике током мозгања.

Озборн је сматрао да управо у потпуној слободи размишљања људи долазе до најоригиналнијих идеја - рационална анализа и оцена треба да остану за неке касније фазе уобличавања идеје.

Сесије брејнсторминга користе се како би се дошло до што већег броја спонтано изражених идеја. То значи да ће већина њих сигурно бити одбачена, али ће из мноштва лоших испливати и понека добра.

Полазиште оваквог приступа јесте уверење да људи долазе до много сувислијих идеја онда када су у потпуности ослобођени страха да ће испасти глупи или стрепње да ће предложити нешто неумесно. Мозак се присети најбољих идеја онда када заборави на ограничења.ТиМозгање

Поред одсуства критике, брејнсторминг суштински почива на идеји да удружени мозгови могу „измозгати" много боље идеје од сваког понаособ. Томе доприноси и састав тима - не толико личне предиспозиције, већ то каква атмосфера влада унутар групе и како њени чланови међусобно функционишу.

Показује се да присуство надређених особа током сесија често лоше утиче на резултате „групног мозгања". Зато многи искусни шефови знају да, уколико не могу да изостану са састанка, мозгање треба да започну изношењем својих лоших идеја.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.