Лабораторијске и клиничке карактеристике системских инфекција

Организатор скупа, научно удружење САБА (Scientific Advisory Board Adriatic), окупља ауторитете из Јадранског региона (Италије, Словеније, Хрватске, Србије, БиХ, Црне Горе, Грчке, Албаније, Румуније, Бугарске, Израела, Македоније, Малте, Молдавије и са Кипра), како би заједнички указали на актуелне проблеме из области медицине. Скуп је подстакнут идејом да се заустави прогресија сепсе и да се предузму адекватни кораци у циљу коначног заокрета у њеној дијагностици и третману.

Лечење скупо, смртност велика

Сепса је једна од најчешћих, а најмање препознатих болести како у развијеним земљама тако и у земљама у развоју. На глобалном нивоу процењује се да од сепсе годишње оболи од двадесет до тридесет милиона пацијената. Више од шест милиона случајева односи се на неонаталну и сепсу у педијатријској популацији, уз сто хиљада случајева пуерпералне сепсе.

Сепса представља велики здравствено-економски проблем у свим земљама јер је инциденца у порасту, лечење скупо а смртност велика.

У развијеном свету, број случајева сепсе драматично се повећао током протекле деценије, и то за 8‒13% годишње, а сепса тренутно односи више живота него рак дојке и црева заједно. Број хоспитализација услед сепсе више се него удвостручио у претходних десет година и превазишао број хоспитализација у случајевима инфаркта миокарда у Сједињеним Државама.

Разлози су разни, укључујући старење становништва, повећање броја медицинских интервенција високог ризика у сваком старосном добу, као и развој мултирезистентних и високо вирулентних узрочника инфекција. У земљама у развоју разлози повећане смртности од сепсе јесу потхрањеност, сиромаштво, недоступност вакцина и благовременог лечења.

Упркос изузетно високој инциденци (1,2 милиона системских инфекција крви / 157 000 смртних исхода годишње у Европи), сепса је практично непозната јавности и често се погрешно тумачи као тровање крви.

Сепса се јавља као одговор организма на инфекцију и може да доведе до оштећења сопствених ткива и органа. Може довести до шока, мултиорганске дисфункције и смрти, посебно ако се не препозна у раној фази и не лечи одмах.

Сепса остаје главни узрок смрти од инфекције, упркос напретку у медицини и употреби вакцина, антибиотика и интензивне неге, при чему се интрахоспитални морталитет креће 30‒60%. Десет процената свих нозокомијалних инфекција јесу системске инфекције крви.

Правовременост у дијагностици и лечењу значајно утиче на смањење смртности. Сепса је још 2010. године проглашена за хитно медицинско стање и неопходно је да се развије исти систем у збрињавању и лечењу као за друга хитна стања.

Изван евиденције

Поред свих чињеница, јавност још увек не схвата колико је сепса забрињавајућ здравствени проблем. На болничким листама ова болест се ретко евидентира. Пише се примарна болест или симптом, као и последица, тј. слабост у функцији органа. То је разлог што на листама националних центара за превенцију и контролу болести нема сепсе међу најчешћим узроцима смрти.

Светска здравствена организација (СЗО) анализира све добијене податке и према томе саставља листу болести којима треба посветити највише пажње. На листи СЗО налази се упала доњих дисајних путева као трећа и још много инфективних болести на различитим местима, а инфективне болести постају смртоносне само када се развију у тешку сепсу.