Да ли је жеља за учењем генетски предодређена?

Научници су се бавили изучавањем геномских асоцијација (GWA студија, GWAS), на основу којих су тражили везу између генетичких варијација и фенотипских карактеристика, у овом случају то је степен људског образовања. Као квалитет образовања узет је број година проведен у образовним установама.

Истраживачи су анализирали генетске податке из 64 базе података и испитали ДНК 293.723 особе из петнаест земаља. Сви испитаници провели су у просеку 14,3 година у образовним установама.

Истраживачки тим пронашао је 74 локуса (места где се налазе алели) која су директно повезана са временом које је посвећено образовању. Ови алели укључени су у развој ткива мозга чак и пре рођења, затим учествују у даљем развоју мозга стварањем нових неуронских веза и доприносе способности учења.

Међутим, испоставило се да пронађене генетичке варијанте нису одговорне само за активни развој мозга. Исти алел повећава вероватноћу за развој биполарног поремећаја, као и за шизофренију. Аутори указују да је у случају шизофреније корелација поприлично слаба, али статистички значајна.

О томе каква је веза између образовања и генетских фактора говори и Јулија Ковас, професор генетике и психологије на Универзитету Голдсмитс у Лондону:

„Индивидуалне разлике у општој интелигенцији 16-годишњака објашњавају се генетским факторима у 60% случајева. Занимљиво је да је отприлике исти проценат индивидуалних разлика објашњен и школским успехом. Међутим, само око половина генетских фактора који утичу на успех у школи повезана је са генима који утичу на интелигенцију. Друга половина је повезана са генетским факторима који су укључени у мотивацију и друге карактеристике личности. Та генетска структура школског учинка компликованија је од структуре интелекта".

Професор Данијел Бенџамин каже да упркос томе што је његов тим пронашао генетске варијанте које су директно повезане са развојем мозга и људском тежњом ка образовању - не може се занемарити утицај спољних фактора и друштвене средине. Ранија истраживања на примеру близанаца најбоље показују на који начин друштвена средина може побољшати или отупети генетску предиспозицију за образовање.