У каквом су пиву уживали наши преци

Археолошко откриће у централној Кини унело је нову динамику у научну спознају о историји пива. Поред „древних алата" (посебних левака, врчева и посуда), специјалних пећи и подземних складишта (у којима се, у давна времена, постизала неопходна температура за чување пива), научници су открили и остатке житарица, и на основу њих реконструисали рецепт за кинеско „прапиво".

Састојци исконског напитка објављени су у званичном часопису Националне академије наука Сједињених Држава и међу њима су: ферментисани просо, јечам и слатки делови биља (којима су неутрализовали киселкаст укус пива).

Научнике је зачудило откриће јечма, јер се до сада веровало да се ова житарица појавила у Кини хиљаду година касније. Производња пива је, претпостављају, утицала и на формирање друштвених односа ‒ напитак је могуће био „заштитни знак" елите.

О „домаћем древном пиву" разговарали смо са др Ксенијом Боројевић, која је на локалитету Винча, још пре две и по године, реконструисала и дегустирала неолитско пиво.

Ксенија је стручњак археоботанике, науке која се бави проучавањем биљних остатака са археолошких налазишта. Ради као научни сарадник и предавач на Универзитету Масачусетс у Бостону, а до сада се највише бавила проучавањем неолитске и средњовековне српске гастрономије.

Објаснила нам је како се дошло до пива које су производили наши преци: „На нашем локалитету у Винчи, у унутрашњости једне керамичке посуде из неолитске куће, пронађене су мале рупице које се стварају у керамици као резултат ферментације. Како смо у истој кући нашли и житарице, претпостављамо да су Винчанци могли правити пиво пре 6500 година".

Винчанска открића мотивисала су, затим, наше стручњаке да репродукују неолитско пиво. „У Радмиловцу, надомак локалитета, експериментално су засејане старе сорте пшенице и пивски јечам ‒ које смо и користили за наш експеримент. Слад смо крчкали у земљаним лонцима, а затим смо га оставили да се природно ферментише, без пивског квасца, три недеље.

Потом смо додали шумски мед јер су хемијске анализе показале да се мед користио у праисторији. За хмељ се тада није знало. У једну посуду смо додали кору од јабуке. Добијено пиво имало је укус између бозе и некаквог проврелог кољива. Осетило се да је пиво имало мало алкохола. У ствари, укус и није био тако страшан као што би могло да се очекује" ‒ открила нам је наша саговорница.

Можемо само да наслутимо да ли је бољи укус винчанског или древног кинеског пива, али оно што је сигурно ‒ наши преци, као и наши научници, део су највећих светских открића.