Нетолеранција на лактозу

Анализирајући ДНК екстраховану из окамењених остатака костију лобања древних Европљана, научници су открили да су ови народи остали нетолерантни на лактозу (природни шећер у млеку сисара) и 5000 година пошто су почели да се баве пољопривредом, те 4000 година након што су фармери у неолиту почели да праве сир у централној Европи.
Налази, који су недавно објављени у часопису „Нејчер комуникејшнс", такође указују на то да су главне технолошке транзиције у централној Европи између неолита, бронзаног доба и гвозденог доба (најмлађег доба праисторије), такође повезане са великим променама у генетици ових група људи.

За нову студију међународни тим научника испитао је нуклеарну ДНК екстраховану из скелетних остатака тринаест особа, на археолошким локалитетима који се налазе у Великој мађарској равници, која заузима јужни и источни део Мађарске, неке делове Источне словачке низије, југозападну Украјину, Транскарпатску низију, западну Румунију, источну Хрватску и северну Србију. То је највећи део Панонске низије, подручје познатог раскршћа великих културних трансформација које су обликовале европску праисторију. Скелетни остаци из којих су узети узорци датирају од 5700. пре н. е. (рани неолит) до 800. пре н. е. (гвоздено доба).

Требало је неколико година експериментисања на костима различитих густина и степена очуваности ДНК, да би научници открили да је предео унутрашњег уха из окамењеног остатка кости лобање ‒ најтврђе кости ‒ добро заштићен од оштећења, и тако идеалан за анализу ДНК древних људи, и било ког другог сисара.
Према др Рону Пинхасију, професору Института за проучавање Земље и Археолошког факултета Универзитета у Даблину и водећем аутору студије, „проценат добијене ДНК из окамењених остатака темпоралне кости превазишао је онај из других костију. Налаз је дао између 12% и скоро 90% хумане ДНК у новим узорцима, у поређењу са 0%‒20% из зуба, костију прстā и ребара".

По први пут, изузетно високи проценти ДНК из прастарих остатака омогућили су научницима да ураде систематску анализу серије скелета са истог географског подручја и провере познате генетичке маркере, укључујући и нетолеранцију на лактозу.

„Наши налази показују прогресију ка светлијој пигментацији коже, што говори како су се ловци, сакупљачи и новопридошли фармери међусобно мешали, али, на наше изненађење, никакав доказ повећаног присуства лактозе или толеранције на лактозу није нађен. То значи да су древни Европљани имали припитомљене животиње, краве, козе и овце, али да још увек нису генетички развили толеранцију на конзумирање великих количина млека", каже др Пинхаси.

Нетолеранција на лактозу (или лактозна интолеранција) јавља се када тело није у стању да разложи лактозу и апсорбује је у крви; изазива надутост, гасове и стомачне грчеве. Већина људи са овим проблемом може да попије одређену количину млека без накнадних дигестивних проблема.

Др Дан Бредли, професор Смурфит института за генетику Тринити колеџа у Даблину, коаутор овог рада, објашњава да „добијени резултати такође указују на то да су велике промене у праисторијској технологији, укључујући прихватање пољопривреде (праћене првом употребом чврстих метала, бронзе, а потом и гвожђа) биле развијане, у ствари, под утицајем модерних људи". Професор закључује: „Ми више не можемо да верујемо да су ове фундаменталне новине биле просто прихваћене од стране постојећих народа у некој врсти културне осмозе".