Нове технологије у елиминацији угљен-диоксида из атмосфере
Знамо да су климатске промене међу водећим проблемима данашњице, али шта можемо да урадимо са угљен-диоксидом који одлази у атмосферу? На Исланду, научници раде на решењу.
„Геотермалне централе не емитују много угљен-диоксида. Кедил-кеиди електрана, на пример, чија је снага триста мегавата електричне енергије, емитују око 40.000 тона годишње, што чини само 3% онога што избаци електрана исте снаге која користи фосилна горива. Уместо да се угљен-диоксид избацује у атмосферу заједно са другим гасовима, он се овде хвата, меша са водом која долази из исте паре, и онда пумпа дубоко под земљу. Технологија која се користи за рециклирање угљен-диоксида и која се тестира у овој електрани, може да се користи и у другим индустријама", објашњава инжењер Еда Сиф Арадотир.
Када пара прође кроз турбине, она иде даље у кондензатор, где се кондезује и претвара у воду. Та вода се користи да би се у њој растворили угљен-диоксид и водоник-сулфид (H2S); потом све то поново пумпа у дубине земље.
Моћне пумпе инјектирају карбонизирану воду петсто метара испод површине Земље. То спречава да угљен-диоксид цури у атмосферу.
„У основи, треба обезбедити да угљен-диоксид остане на довољно великој дубини где је притисак воденог стуба изнад инјектираног гаса довољно висок да га држи у раствореном стању." објашњава Арадотирова и додаје „Исланд је највећим делом састављен од базалтних стена. Ова порозна стена је вулканског порекла и игра важну улогу у хватању угљен-диоксида: он реагује хемијски са карбонизираном водом, претварајући угљен-диоксид у чврст материјал".
Базалтне формације су добре за инјектирање угљен-диоксида због свог хемијског састава. Садрже много калцијума, гвожђа и магнезијума, а ови јони су неопходни да би се угљен-диоксид минерализовао у земљи.
„Рађени су неки модели, и то модели који су предвиђали велике количине убацивања гаса. Рекли су да ће бити потребно сигурно неколико година да се угљен-диоксид претвори у минерале. Ипак, рад на терену показује да се до дешава много брже, и то превазилази наша очекивања; јако смо задовољни због тога, то је уствари дивна вест за нас, за научнике, и за све људе, зато што то значи да можемо да вежемо угљен-диоксид - и урадимо нешто за нашу климу! Ови узорци показују да се угљен-диоксид претворио у солидни калцит за само једну годину, много брже него што су научници предвиђали", каже Ивона Галецка, геохемичар са Универзитета на Исланду.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар