Деведесет пет година Очне клинике у Београду

Клиника за очне болести Клиничког центра Србије, основна наставна база Медицинског факултета (БУ) за офталмологију, носи име њеног оснивача Ђорђа Нешића, хероја српског санитета из балканских ратова и Првог светског рата, студента и специјализанта офталмологије Медицинског факултета у Москви (специјализација 1896‒1898). Нешић је у Москви паралелно са медицином студирао и физику на Физичком и Математичком факултету, што је био логичан избор с обзиром на улогу оптике у офталмологији.

Модел организације Прве пољске хируршке болнице српске војске био је пример организације другим болницама исте намене у војсци, а по Нешићевим плановима бараке за смештај рањеника биле су реконструисане и изложене, по завршетку рата, на изложби у Паризу. Ђорђе Нешић био је и одликован Медаљом руског Црвеног крста као добровољац у санитету у руско-јапанском рату (1904‒1905).

Нешић је претходно био лекар прве цивилне болнице у Србији („Болница вароши и округа Београд") у Видинској улици бр. 19 (касније, и до данас, у Улици Џорџа Вашингтона). Болница је саграђена захваљујући донацијама кнеза Михаила Обреновића и кнегиње Јулије, као и богатих српских грађана (посебно трговца и славног мецене Илије Милосављевића Коларца), које су прикупљене на балу са лутријом и касније коришћене за изградњу болнице.
Медицински факултет Универзитета у Београду основан је 6. фебруара 1920, на иницијативу Војислава Суботића, хирурга (именованог за декана) и Милана Јовановића Батута који се бавио народним (јавним) здрављем (именованог за продекана). Нешић се уз Суботића, Батута и патолога Ђорђа Јоановића убраја у осниваче факултета.

Очна клиника била је прва клиничка установа у Србији намењена само једној специјалности, а званично је основана 9. јула 1921. Клиника је испрва користила исти простор као и Очно одељење болнице, само је институционално постављена на виши ниво. У овој згради данас се налазе просторије Српског лекарског друштва, укључујући и веома вредан, а општој публици недовољно познат ‒ Музеј Српског лекарског друштва. Претходно је (30. јуна 1920) Ђорђе Нешић именован за првог професора офталмологије Медицинског факултета у Београду.
Савремена кретања у офталмологији наметнула су формирање специјализованих кабинета и амбуланти, поред специјализованих одељења.

Прво почињу да се формирају специјализовани кабинети и лабораторије: за страбологију, флуоресцеинску ангиографију, контактна сочива, глауком. Од специфичних одељења прво је формирано Глаукомно одељење (1970), док је две године раније, у октобру 1968. године, након повратка др Д. Цветковића из Минхена, оформљен Кабинет за глауком. Проф. др Софија Бига 6. марта 1961. оснива Ортоптички кабинет (касније Службу за поремећаје мотилитета и лечење слабовидости). Специјализована амбуланта за телескопске наочари почела је са радом априла 1979. године. Специјализована амбуланта за сузни апарат и орбиту званично је оформљена 1981. године.


Примену гонископије уводи проф. Кецмановић, а апланационе тонометрије проф. Цветковић. Прва операција аблације ретине на Клиници урађена је 1926. године. Први ултразвучни апарат набављен је 1970. године. Након боравка код др Карла Осоaниха (Karl Ossoinig), великог имена ултразвучне методе у офталмологији (у Бечу, 1968. и 1970. године), проф. др Милан Благојевић и прим. др Божидар Илић чине да Клиника постане једна од првих установа у тадашњој Југославији која је увела рутинску ултразвучну дијагностику ‒ после Очне клинике у Загребу, а истовремено са Очном клиником ВМА и Гинеколошком клиником у Београду.

Апарат за компјутеризовано испитивање видног поља набављен је 1986. године. Дечје специјализовано одељење има своју дугу и плодну историју.
Примена методе факоемулзификације почела је код нас неколико година касније у односу на прву примену у свету, 1981. године.

У последњих неколико година Клиника је готово у потпуности ревитализована. Набављена је комплетна опрема за модерну витреоретиналну хирургију, чиме је иста опорављена, а набавком два најмодернија микроскопа за задњи сегмент ока ‒ подигнута је на завидан ниво.