Месо из епрувете

Већ шест година на Универзитету у Мастрихту (Холандија), под руководством др Марка Поста, истраживачи покушавају да произведу месо искључиво узгојено од ћелија из лабораторије.
Резултат рада је већ видљив: први хамбургер направљен од ћелија говеђег меса које су биле подвргнуте „обради" у епрувети ‒ на столу је радозналих покровитеља овог истраживања.
Уз дресинг од карамелизованог шафрана, сока од цвекле (већ према „кувару") и презли које су додате ради густине, позвани гости могли су да прате саму припрему и процес печења, који је, како кажу, био истоветан класичном кувању. Што је несвакидашње ‒ и укусу!

Но првобитна идеја требало је да припадне нешто традиционалнијем оброку: кобасици, јер су почетна истраживања научника за заморче имали свињу.

Гламурозно свињче

Овај револуционарни наум у науци могао је већ на почетку да има све одлике добро написаног сценарија холивудске комедије: пошто би узорак матичних ћелија израстао у дугуљасту и сласну кобасицу, јело је требало сервирати, где другде него у ресторану са три Мишленове звездице. Прасе-узорак требало је задовољно да трчи између столова јер је још живо; као манекен концепта „ненасилног суживота врста" запањеним гостима пружило би врхунску синергију доживљаја: дегустацију чула мириса и укуса и неухватљивог моралног чувства. Али, за овај амбициозни подухват недостајало је новца. За сада.

Како су научници то замислили?

Епизода са прасетом била је само маркетиншки трик истраживача како да спонзори прогутају горко-слатку пилулу мукотрпног рада у лабораторији, чему се врхунски научници данас у свету уче. Од чега је, међутим, у свом примарном науму др Марк Пост морао да крене?

Научно полазиште је било да једино матичне ћелије ембриона имају скоро бесконачан живот и могу непрестано да се деле, тако да се само из једне једине ћелије добија велики број нових. Да би се формирала матична ћелија, у овом случају, потребно је створити ембрион од сперматозоида и јајне ћелије свиње, из кога се, када нарасте, узимају матичне ћелије. Оне, у теорији, могу да постану ћелије срца, неурона, мишића... али, у пракси је све компликованије, јер се веома тешко добијају. Пре неколико година откривене су код мишева, али било је потребно још десет година истраживања да би их створили код људи. До данас, оне су направљене код четири живе врсте, укључујући мајмуне и пацове. Ембрионални развој код сваке врсте сисара је другачији и још није до краја познат, јер није прецизно описан.

Зато, истине ради, мора се рећи да изворна матична ћелија, која би самостално могла да храни целу планету, још није пронађена. Марк Пост је прве резултате добио помоћу другачије врсте ћелија. То нису ћелије ембриона које тек треба да расту, већ одрасле ћелије, оне које већ постоје у животињама, а има их у њиховим јестивим деловима. То су ћелије мишића и оне чине основ меса. Има их више врста и с различитим функцијама. У просеку, могу да се умноже сто педесет пута, па је могуће да се гаје у лабораторијским условима.
Две године после почетних резултата холандских научника на месу говечета, тим израелских научника почео је рад на производњи пилетине.