Веганска исхрана: спас или жртва?

Месна индустрија црпи све природне ресурсе, узрокује емисије штетних гасова и загађује воду, ваздух и земљиште, а гојазност и вештачка, нездрава исхрана полако али сигурно ʼскраћујуʼ људски век.

Након опсежних компаративних анализа (разних модела исхране), научници су закључили да би вегански начин живота редуковао емисију штетних гасова, а лаганија исхрана смањила број гојазних и спасла чак 129 милиона живота на годишњем нивоу.

Начела веганске исхране

Иако многи верују у вегански начин исхране, заправо, у вегански начин живота, има и оних који су скептични. Зашто?

Вегански оброци заснивају се искључиво на биљној храни, дакле, у потпуности искључују месо, рибу, млеко, јаја, и све остале састојке животињског порекла, па чак и мед. Многи мисле да таква исхрана тражи претерану и неприродну жртву, док за вегане то није само дијета већ посебна филозофија живота.

Љиљана Чоловић је веган више од пет година. Исхрану је променила спонтано: „У једном тренутку сам осетила аверзију према месу и намирницама животињског порекла, ништа споља није утицало, то је дошло као неки мој унутрашњи импулс".

Како каже, у основи веганске исхране је биофилија или љубав према живим бићима, па вегани воде рачуна о здрављу, али и о опстанку планете и животиња. Зато не носе кожу, крзно, свилу, козметику која је тестирана на животињама.

Сматра да свеже воће, поврће, махунарке, семенке и орашасти плодови дају човеку све што му је потребно: „Биљке се хране ваздухом и то је сасвим довољно да човек унесе праву количину кисеоника и хлорофила у свој крвоток."

Милан Николић, дијететичар-нутрициониста и дугогодишњи веган, сматра да вегански начин исхране лечи тело, али и дух. Кроз бројна предавања и семинаре покушава да пренесе јасну поруку: „Биљна исхрана је најприроднија, има највише витамина и минерала, антиоксиданса ‒ највише корисних, а најмање штетних састојака. Најмање је измењена од стране индустрије и човека".

Онима који мисле да веганска исхрана не обезбеђује довољно снаге и енергије, и да није природна за наше поднебље, Милан поручује: „Најснажнији човек који диже 555 кг потпуни је веган. Најбржи, најснажнији, најздравији људи су вегани. Људски организам је генетски кодиран, и то свако може да провери у физиологији, да као и сви примати једемо воће, поврће, веће количине воде и простих шећера, које добијамо из воћа".

Непажња и недовољна информисаност могу узроковати здравствене проблеме

Дијететичар-нутрициониста Ана Петровић истиче да је вегански начин исхране здрав само ако се правилно користе и комбинују сви састојци биљног порекла.

Непажња и недовољна информисаност, могу узроковати здравствене проблеме: „Они који претежно користе бело брашно (пекарске производе), рафинисане шећере и со, могу имати повећану глукозу и ниво лошег холестерола (ЛДЛ)".

Како не би дошло до дефицита у витамину Б12 (кога посебно има у јајима и месу), и микронутријентима (гвожђе, селен, цинк), наша саговорница саветује употребу махунарки (боранија, грашак, разне врсте пасуља) и житарица попут хељде. Оне су, како каже, неопходан извор протеина, док сирове намирнице биљног порекла садрже важне микро и макро нутријенте и масти.

Многи људи прибегли су веганству због здравствених проблема, и сматрају да су биљном исхраном излечили хроничну анемију и опоравили тело од токсина. Постоје, опет, научна истраживања у којима се тврди да без конзумирања меса не би било ни еволуције, те да је месо неопходно за нормалан развој организма.

О препорученом начину исхране и о евентуалним променама навика у том смислу, најбоље је посаветовати се с лекаром, због специфичних потреба сваког човека.

Услед бројних и оштрих полемика вегана и оних који то нису, намеће се закључак да је, уз бригу о задовољавајућој исхрани, важно сетити се и ‒ толеранције. 

Сви који желе да се више информишу о здравој сировој исхрани, могу доћи на предавање у суботу, 21. маја, у београдски Јога центар. Милан Николић ће говорити о пролећној детоксикацији, а гост, др Боро Вујаcин, држаће предавање "Животне информације за савршено здравље".