Лица и наличија емоција

Др Зоран Миливојевић, психотерапеут, указује на занимљив однос пријатних и непријатних емоција: „Људи често мисле да су пријатна осећања позитивна, а да су непријатна осећања негативна, штетна. Међутим, у стварности је у ствари обрнуто: непријатна осећања су много важнија, јер се појављују у ситуацијама када ми процењујемо да је угрожена нека наша вредност. Оне нас у ствари покрећу на адаптацију да урадимо нешто, тако да су повезане са преживљавањем".

Не треба се стидети негативних емоција, али и међу њима постоји разлика.

„Дисфункционалне негативне емоционалне реакције су депресија, бес, анксиозност, кривица, стид и друге. Функционалне емоционалне реакције, које су такође негативне, и које нам помажу да се боље сналазимо у реалности су туга, кајање или жаљење што неке ствари нису испале онако како смо желели.

Када човек доживљава дисфункционалне емоције, прво има велику унутрашњу патњу. Тешко нам је док смо бесни, зато што нам то осећање квари односе са другима. Тешко нам је да контролишемо бес, јер има унутрашњу тежину, а уједно на плану понашања то ствара доста проблема. Много је боље када смо у тој истој ситуацији незадовољни, јер онда можемо да реално сагледамо ситуацију", објашњава др Никић.

Манипулисање емоцијама

Др Зоран Миливојевић каже да манипулацију емоцијама првенствено повезујемо са међуљудском ситуацијом: „Појављује се конфликт: једна особа жели, друга не жели то да уради. Постоји преговарање, ако је неуспешно, може се појавити насиље. Између тога је нешто што зовемо емоционално изнуђивање. Најчешће емоције су страх, застрашивање ‒ шта ће особа да уради ако се друга особа не понаша онако како она жели ‒ позивање на сажаљење, самилост или изазивање осећања кривице.

Поред тога, постоји и читав низ изнуђивања, као рецимо претња одбацивањем или презиром. Та нека врста емоционалне борбе је легитимна, да се људи на тај начин сукобљавају, а не да буду насилни, али треба бити информисан и знати како цела та ствар функционише, како заштитити себе".

Наш саговорник наглашава, такође, да су емоције важне и у васпитању деце: „Показујући осећања, родитељ деци показује шта је важно. Не треба се понашати као робот, само им објашњавати. Треба показати и осећање јер онда дете учи да је у одређеном контексту нешто важно, врло важно или најважније."

У партнерским односима

У партнерским односима емоције имају посебан значај и обично се људи везују за позитивне емоције: љубав, усхићење или задовољство. Међутим, оно што прати партнерски однос је читав сплет емоција.

Афективна везаност, брижност и сексуалност ‒ три су компоненте које одређују зрелу партнерску везу. Афективна везаност одређује онај део припадности, сигурности који имамо кад смо у партнерском односу. Зато се афективна везаност развија у зрелијим везама. Афективно смо везани за родитеље у том најранијем узрасту. Од тога како су нас волели у детињству зависи заправо какве облике везаности ћемо развити у каснијим односима.

„Људи који су сигурно емоционално везани показују веће интересовање за партнерску везу. Укључени су у везу. Имају и свако вредновање љубави и велико самопоштовање, док код људи који имају било коју врсту емоционалне несигурности, могу да буду одбацујући, дакле могу да кажу да им веза није толико важна. Хладнији су у односима, слабије показују емоције и онда партнери поред њих на неки начин бивају ускраћени за квалитетну емоционалну комуникацију", каже др Николић

Она додаје да „они који су амбивалентни, то је друга група емоционално несигурних, они су опет претерано укључени у везу, претерано траже од партнера, претерано су захтевни и теже сагледавају реалност. Сигурно емоционално везани људи јако добро сагледавају мане и врлине својих партнера. Они који су амбивалентни или амбивалентно везани, они имају и зависност од емоција, од љубави, од секса, штошта од тога."

Повређујемо ли особу коју волимо и зашто?

„Емоције не могу бити повређене, него се ми увредимо када се нека друга особа не понаша на начин на који ми очекујемо. Кад је, под знацима навода, у питању то повређивање, онда људи раде то да би партнера казнили. Мисле да је партнер урадио нешто што није у реду и да је партнер повредио њихова осећања, онда ће они за казну да повреде њега.

То је механизам који није добар и често је заснован на неспоразумима, погрешним или превисоким очекивањима. Људи што су ближи са неким то су осетљивији. Ако неког јако волите па доживите нешто јако ружно, онда се разочарате, осетите изданим и желите на неки начин да узвратите. Али то је нешто што нема везе са љубављу, јер је то у ствари контекст за осећање мржње"‒ поентира др Миливојевић саветујући: „треба живети тако да се осећамо добро, јер је то у ствари и функција емоције.

Ако се појаве непријатни тренуци онда људи треба да воде рачуна и о себи. Са једне стране, да разумеју своја негативна осећања, а са друге, да активно раде на томе да би се у неким ситуацијама осећали и пријатно ‒ да се одмарају, али и забављају, јер пријатна осећања вас пуне том позитивном животном енергијом".